Токови поезије

Еуђенио Монтале: Сипине кости (1)

У емисијама које ће бити на програму у суботу и недељу, 20. и 21. децембра, можете слушати стихове италијанског песника Еуђенија Монталеа из његове прве збирке песама „Сипине кости”, објављене 1925. године у Торину.

Еуђенио Монтале рођен је 1896. у Ђенови у добростојећој трговачкој породици која се бави трговином. Након лицеја постао је књиговођа у очевом предузећу, обављајући тај посао без имало жара. На књижевну сцену ступио је по завршетку Првог светског рата, најпре у својству књижевног критичара. Године 1925. објављује у Торину своју прву збирку песама, потписује манифест интелектуалаца антифашиста и упознаје се с Езром Паундом, који се доселио у Рапало. Крајем двадесетих живи у Фиренци и ради као уредник у издавачкој кући Бемпорад. Године 1939, код Еинаудија, излази друга Монталеова збирка, Прилике, а већ наредне године објављено је и друго, проширено издање. Сели се у Милано, где постаје уредник у Корјере дела сера. Издавач Нери Поца, из Венеције, објавио је 1956. трећу песникову збирку, Олуја и друго, након чега следе бројна признања, од Легије части до почасног доктората миланског универзитета. Четврту књигу поезије, Сатура, објавио је 1971, а пету – Дневник из ’71 и ’72. – 1973. године, код Мондадорија. Две године касније (1975), добио је Нобелову награду за књижевност. Монтале је умро 1981. године у Милану.

У детињству, песник је лета проводио у Монтеросу, у области Чинкве Тере, приморском окружењу које ће постати повлашћена сценографија његове прве збирке, из које ћемо овом приликом прочитати песме из циклуса „Покрети” и „Сипине кости”.

Препев с италијанског: Дејан Илић
Стихове чита: Жељко Максимовић
Уредник: Предраг Шарчевић