Aleksandar Milosavljević: Pozorišne aktuelnosti

Diego de Brea, autor čije predstave su odavno iskoračile izvan granica Slovenije, poznat je po smelim rediteljskim čitanjima koja ne poništavaju literarni predložak, s njim se ne sukobljavaju, niti imaju potrebu da u njemu pronalaze ono čega tu nema. U Podgorici se ovaj reditelj poduhvatio složenog i nezahvalnog zadatka da u repertoarsku strukturu tamošnjeg nacionalnog teatra ugradi važnu stavku - Beketa, pisca koji od reditelja zahteva disciplinovanost i preciznost, a od glumaca isto to, ali i posebnu vrstu tačnosti i, naročito, svedenost i u izrazu i u izboru postupaka koji će, s jedne strane, materijalizovati neobične likove, dok će im, s druge strane, obezbediti neophodnu životnost, bez koje ne bismo poverovali ono što izgovaraju i što na pozornici čine, piše Aleksandar Milosavljević.

U ovoj predstavi jednu od rola, lik Lakija, tumači Nada Vukčević, no De Brea time nije doveo u pitanje piščevu odluku da se u Godou ne smeju pojavljivati žene. Glumica Crnogorskog narodnog pozorišta, naime, ne igra Lakija kao ženski lik; ona je naprosto - Laki. Pored toga, Nada Vukčević na scenu donosi i specifičan glumački senzibilitet čiji značajan segment čini istančani osećaj za scenski pokret, što njenoj glumačkoj pojavi u ovom kontekstu daje posebnu dimenziju i maksimalno proširuje kapacitete glumačkog zadatka koji je realizovala. Da li je ovaj Laki neka vrsta palog anđela, osuđenog na dotrajavanje u svetu koji se pretvorio u „Dolinu senki", ali bez pastira koji garantuje sigurnost, zaštitu i smisao, ili je Laki samo obični smrtnik kome je obesmišljeni život potkresao krila, učinio ih suvišnim do mere da su zakržljala i sada ih tek slutimo kao neki atavistički relikt. Konačnog odgovora kod De Bree nema, ali u njegovoj predstavi zato ima uzbuđenja zbog pozorišne igre, zbog poigravanja beketovskim kanonima, ali i zbog svojevrsne pohvale teatru. Jer ako je sve odavno izgubilo smisao, onda je i pozorište jedna od žrtava; no u njemu je, barem ponekad, još uvek moguće, makar kroz iscepkane fragmente nekadašnjeg Smisla i trzaje koji su bledi tragovi negdašnjeg fino stilizovanog scenskog plesa, naslutiti ono što je još jedino preostalo - čoveka, zaključuje Milosavljević.

Čitala Dušica Mijatović.
Urednica emisije Tanja Mijović.