Aleksandar Milosavljević: Pozorišne aktuelnosti

Hvatajući se u koštac sa pozorišnim delom, ali i celokupnim umetničkim angažmanom Jana Fabra, kritičari se prisete i podatka da ovaj umetnik pati od nesanice. Naime, Fabr - nagađaju kritičari - ne može da spava pa tu fiziološku potrebu ukida i svojim glumcima, ali i publici. U ovom kontekstu njegovu dvadesetčetvoročasovnu predstavu Olimp: u slavu kulta tragedije, prikazanu na prošlogodišnjem BITEF-u, mogli bismo doživeti (i) kao svojevrsni trijumf Fabrove nastranosti uzrokovane insomnijom. Da ovaj stvaralac uistinu ima nevolje sa snom direktno i indirektno dokazuju i njegovi zapisi publikovani u knjizi Noćni dnevnik (1985-1991), u isti mah otkrivajući da ovaj problem slavni reditelj ne rešava (samo) svojim pozorišnim angažmanom, pa ni baveći se likovnim umetnostima, nego i pisanjem. Ali ne bilo kakvim literaturnim stvaralaštvom, no pisanjem koje je - baš kao što je to slučaj i s njegovim predstavama, crtežima ili skulpturama - provokativno, poetsko, neobično, lucidno, katkad i ekstravagantno, ali uvek umetnički potentno i uzbudljivo, piše Aleksandar Milosavljević.

Fabr piše o najširem sprektru stvari koje čine njegovu svakodnevicu: pre svega o svojim predstavama i načinu na koji ih priprema, o svom odnosu prema likovnim umetnostima, no i o umetnosti uopšte, ali i o seksu i vlastitom doživljaju „vođenja ljubavi", a često će kroz kratku aforističku crticu - po pravilu grafički prikazanu u formi koja sugeriše stihove - iskazati neke od najličnijih zaključaka (ili pitanja upućenih sebi samom) o umetnosti, umetniku, pa i njegovim relacijama sa svetom.

Urednica emisije Tanja Mijović.