Fernando Pesoa: Pomorska oda

Fernando Pesoa (1888–1935) bio je portugalski pesnik, esejista, prevodilac, fiolozof, prozni i dramski pisac. Premda angažovan u oblikovanju revolucionarnog književnog časopisa “Orfej” (Orpheu), veoma je malo objavljivao za života: tek nakon njegove smrti, u velikom kovčegu lisabonskog stana pronađena je riznica dela ispisanih na više jezika, u obilju stilova i žanrova, razvrstanih na opuse brojnih izmišljenih spisateljskih likova – takozvanih heteronima. Po Pesoinoj koncepciji, heteronimi su pisci sa pomno osmišljenim biografijama, fizionomijama, ličnostima, stilovima, tematskim sklonostima. Sam Fernando Pesoa – “ortonim” – jedan je od ravnopravnih likova u toj složenoj, kako je sam pisac naziva, poetodrami.

Alvaro de Kampuš, pomorski inženjer, obrazovan u Glazgovu, nekadašnji svetski putnik situiran u Lisabonu, jedan je od najkompleksnijih i najplodnijih Pesoinih pisaca-likova. Strastveno je naklonjen promenama, brzinama i intenzitetima savremenog grada, a pre svega promeni i intenzitetu uopšte. U žudnji “da oseti sve na sve načine”, i bude “svi ljudi i sva mesta”, Kampuš najčešće sebe opisuje kao nesuđenog putnika, sa otvorenim, nespakovanim koferom, prepuštenog silovitoj gozbi opažaja i osećaja. Ponekad uz duhovitu melanholiju, puni svaki svoj trenutak do erupcije. Najistaknutija dela njegove samoproklamovane “senzacionističke” poetike su, pre svega, velike poeme – Pomorska oda i Trijumfalna oda – kao i čuvene pesme Trafika, Proticanje sati i Pozdrav Voltu Vitmanu. (Jelena Žugić )

Čita Marica Milčanović.