Hronika Trećeg programa

Na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta 13. maja je gostovao Robert Vilson, jedan od najuticajnijih pozorišnih reditelja današnjice, i tom prilikom je održao tročasovno predavanje. Inače, Robert Vilson je rođen 1941. godine u malom teksaškom gradu Veku gde je diplomirao arhitekturu. Studirao je umetnost Žorža Meknela u Parizu, da bi potom radio sa arhitektom Paolom Solarijem u Arizoni. O svojim tadašnjim iskustvima kaže: „Kada sam posetio Njujork, prvo sam gledao mjuzikle na Brodveju. To je za mene bilo nešto užasno, nije mi se dopalo. Zatim sam posetio Metropoliten operu i jedva sam čekao da pobegnem iz sale", prenosi Maja Ristić. Zato se Vilson pridružio njujorškoj avangardi i zajedno sa Balanšinom i Martom Grem, nasledicom savremenog i slobodnog plesa Isidore Dankan, počeo je da stvara eksperimentalne pozorišne forme. Vilson u Njujorku okuplja više umetnika u trupu The Burd Hoffman School of Burd i vrlo brzo su dve njegove predstave - Kralj Španije i Život i doba Sigmunda Frojda bile premijerno izvedene. Ipak njegov život, odnos prema muzici u pozorištu, kao i odnos prema ljudima, odredio je susret sa gluvonemim crnim dečakom, koga je potom i usvojio, ispričao je Vilson beogradskoj publici.

  *     *     *

Od polovine maja u više beogradskih bioskopskih dvorana prikazuje se film Džordža Milera Pobesneli Maks: Autoput besa. Reč je o nastavku australijske franšize, legendarne trilogije o Pobesnelom Maksu, ali će fanove verovatno najviše razočarati izostanak Mela Gibsona. Osim toga, kako zapaža Petar Jončić: „zaplet nije otišao dalje od utopističkih motivacija junaka iz prvobitne trijade - tu je maštanje o boljem svetu, vodi koja nije kisela, moru, plažama, potomcima koji neće biti mutanti. U svim tim scenarističkim detaljima novi film o Pobesnelom Maksu je propao, jer su korišćeni zamajci iz originala. Ali Miler je u režiranju akcionih scena ipak pokazao tradicionalnu dominaciju rodne australijske filmske škole koju su u istoriji kinematografije pozicionirali još i Piter Vir i Rasel Malkahi. Ključni specijalni efekat, ako ga je moguće tako nazvati, u svim filmovima o Maksu bio je naglo montažno ubrzanje akcionih scena po principu azijskih kung-fu filmova. U osamdesetim je to bilo normalno, ali je takođe vremenom postalo i autorski znak koji je Miler zadržao. Samo taj tehnološki detalj učinio je novi film o Maksu nostalgičnim, ali ne i dovoljno dominantnim da bi ga nazvali inovatorskim.".

Urednica emisije Tanja Mijović.