Opere – Enrike Granados: Gojeskas

Gojeskas je jednstveno delo, inspirisano slikama Fransiska Goje koje prikazuju ulice, ljude i atmosferu Madrida u XVIII veku. Granados je inicijalno napisao svitu za klavir posvećenu ovoj tematici, ali ga je američki pijanista Ernest Šeling ohrabrio da na osnovu nje napiše operu. Pariska opera je planirala da prva postavi Gojeskas, ali je početak Prvog svetskog rata sprečio ovaj plan. Šeling je potom organizovao premijeru u njujorškom Metropolitenu. Kritičari ističu da ovo delo poseduje svežinu, harmonsku odvažnost i romantičnu atmosferu karakterističnu za Granadosovo majstorsko pismo.

Radnja delo se dešava u Madridu oko 1800. godine. Pakiro je toreador koji sa zabavlja sa grupom mladih na trgu Kampo de la Florida zadirkujući prolaznike i dobacujući lepim ženama. Pojavljuje se njegova verenica Pepa, a potom i plemkinja Rozario koja traži svog ljubavnika Fernanda, kapetana kraljevske garde. Ugledavši lepu neznanku, Pakiro je poziva na ples u krčmi te večeri. Odmah potom, Fernando ipak stiže na ugovoreni sastanak i govori da će je on odvesti na ples. Pepa je besna zbog pažnje koju svi poklanjaju Rozario i zaklinje se da će joj se osvetiti. Druga scena se dešava u krčmi. Fernando i Pakiro se posvađaju i, na fonu veselog fandanga, zakazuju dvoboj. Poslednja, treća scena se dešava u Rozarijinom vrtu, gde ona sluša slavujev poj. Tada peva svoju čuvenu Slavujevu ariju koja je inače poslužila meksičkoj umetnici Konsuelo Velaskez kao inspiracija za čuvenu pesmu Besame Mucho iz 1940. godine. Uskoro se pojavljuje i Fernando i oni pevaju strasni duet. Zvuk zvona objavljuje da je došlo vreme za dvoboj. Sve utihne na kratko, a potom se čuje Fernandov krik. Rozario pomaže svom ranjenom ljubavniku da se vrati u baštu, gde umire na njenim rukama.

Glavne uloge tumače: Đuzepina Pjunti kao Rozario, Andeka Goročategui kao Fernando, Ana Marija Kjuri kao Pepa i Fabijan Veloz kao Pakiro.

Urednica Ksenija Stevanović