O knjizi Slobodana Divjaka govori Milenko Bodin

Povodom tema koje Divjak razmatra u svojoj knjizi, Milenko Bodin kaže: „Ovde je reč o jednoj vrsti kompleksne diskusije u najavi, od ovoga se tek može napraviti velika diskusija." On sam pokušao je da naznači neka pitanja koja se mogu problematizovati. Tako, između ostalog, napominje da se „priča o odnosu postmoderne prema osnovnim liberalnim postulatima, liberalizmu kao takvom i obrnuto" ne može „staviti tek tako u odnos moderna - postmoderna", jer se u slučaju postmodernizma „ne radi o objektivnom nazivu za nekakvu epohu koja je strukturirana, koja je zaokružena nečim, nego o samoproglašenom stavu", odnosno „samoproglašenom terminu". Shodno tome, „treba razumeti da taj odnos ima jednu vrstu asimetričnosti". Pritom, Bodin podseća da je ovaj termin „nastao, da se blagonaklono izrazim, u jednoj oblasti istorije umetnosti". To je „jedno stanovište koje je naknadno postalo filozofski promišljeno". Ono je „pre svega, estetskog tipa", i, „što je najvažnije, ostaje dominantno estetsko i u svom ostalom promišljanju tog stava do danas. Za tu poziciju važi da estetika dolazi pre etike i pre politike. To je bitno određenje postmodernističke filozofije. To treba, takođe, imati na umu."

Bodin ističe da Slobodan Divjak zastupa tip liberalizma koji je njemu blizak, „najbliži možda od svih tipova liberalizma", ali naglašava da je reč o množini. Jer, „jedna od kontrateza u knjizi, vezano za odnos prema postmoderni, jeste da se radi o zastupanju pluraliteta, odnosno primatu razlika u odnosu na primat individualnih prava, odnosno primatu pluralnosti u odnosu na pojam negativne slobode. Prema tome, i sam liberalizam je zapravo pluralan."

Bodin primećuje da se Karl Šmit retko kad dovodi u kontekst rasprave sa postmodernistima, „neuporedivo više je tu Martin Hajdeger zastupljen", i u tome vidi originalnost Divjakovog dela. „Ovde je Karl Šmit, rekao bih, jedna vrlo interesantna kolateralna pojava. (...) Mislim da je on ovde dobrodošao zato što se, generalno, pozicije ovako jednog koherentno izloženog liberalizma danas nemaju sa čim da suoče." Liberalizam je „jedina od mega-ideologija koja je na poprištu ostala, pobednička, kako god to zvali. Prema tome, ovakva jedna diskusija se ne može voditi sa nekim aktuelnim konkurentima tog nivoa, pa je normalno da se pojavljuju neki likovi iz predvorja nekih mega-ideologija, jer svi znamo da je Karl Šmit bio jako blizak nacističkoj ideologiji, ili obrnuto, ona je možda njemu bila bliska u nekom istorijskom trenutku."

Urednik: Đura Vojnović