Antoan Dovernj i kompozitori francuskog dvora

Najveći kompozitorski uspeh Dovernja bila je njegova opera Razmenjivači iz 1753. godine. Ova opera napisana je u jeku takozvane Svađe bufonista, intelektualne rasprave o prednostima i manama italijanske i francuske operske tradicije. Svađa bufonista, bila je  neposredno podstaknuta gostovanjem italijanske operske trupe Eustakija Bambinija, koja je u Parizu sa velikim uspehom izvela niz italijanskih intermeca, od kojih je najzapaženiji bio Služavka gospodarica Đovanija Batiste Pergolezija. Paralelno sa tim, Žan-Žak Ruso i baron Fridrih Melhior fon Grim započeli su otvorenu prepisku u štampi, kritički i oštro preispitujući kvalitete francuske opere. Tokom Svađe bufonista više produkcija francuskih opera direktno su bile uključene u raspravu, nudeći svojevrsne odgovore na izazove italijanske trupe. Među ovim operama, posebno su se isticala intermeca u jednom činu - Seoski vrač Žan-Žaka Rusoa i Razmenjivači Antoana Dovernja. Obe opere pokušale su da svežinu muzičke invencije i jednostavnost libreta koji su karakterisali italijanska intermeca, prevedu na francuski jezik. Na ovaj način su Ruso i Dovernj utrli put budućem razvoju francuske opére comique. Rusoov Seoski vrač premijerno je postavljen u zamku Fontenblo u oktobru 1752. godine, a na sceni Pariske opere izveden je 1. marta naredne godine. Ruso je za sopstveni libreto izabrao pastoralnu tematiku i jednostavnu radnju kojom je integrisao svoj filozofski poziv na povratak prirodi. Broj likova sveden je na tri - na ljupki pastirski par Kolen i Kolet, i vrača koji im mudrošću omogućava da ostvare svoju uzajamnu ljubav.

Dovernj se već 1744. godine pridružio orkestru Pariske opere, a 1752. je postao dirigent i predstavio svoj prvi balet. Dovernjov intermeco Razmenjivači premijerno je izveden 30. jula 1753. godine, na sceni Pozorišta Foar Sen Loren, koja je bila čuvena kao mesto susreta umetnika, zanatlija i trgovaca. Libreto Žan-Žozefa Vadea zasnivao se na istoimenoj Lafontenovoj priči. Dvojica prijatelja, Liben i Likas odlučuju da zamene svoje verenice; zgranute, Margo i Fanšon prihvataju igru i ubrzo nateraju svoje verenike da se pokaju. Dovernj je svoj idiom oblikovao uzimajući Pergolezijev interemeco Služavka gospodarica za neposredni model, a italijanski uticaj vidljiv je u uvodnoj sinfoniji, gibkoj vokalnoj melodici, ansamblima, kao i u upotrebi komičnog rečitativa. Zanimljivo je da je upravnik pozorišta i naručilac opere, Žan Mone, prilikom premijere prikrio pravi identitet kompozitora i operu predstavio kao delo italijanskog kompozitora iz Beča, te je tako nasamario zagovornike italijanske opere da podrže sjajni uspeh ove produkcije.

Autor Srđan Atanasovski