Đuzepe Verdi: Nabuko

Nabuko, jedan od najpopularnijh Verdijevih operskih spektakala, premijerno je izveden 1. marta 1842. godine upravo u milanskoj Skali, tako da je ova kuća u godini u kojoj se obeležava velika Verdijeva godišnjica bila u „obavezi" da na repertoar uvrsti i ovaj veliki operski hit Đuzepa Verdija. Libreto je napisao Temistokle Solera na osnovu baleta Antonija Kortezija, odnosno drame Nabukodonosor Ogista Anisea-Buržoaa i Fransisa Kornija.

U trenutku kada je započeo rad na Nabuku Verdi je bio željan uspeha, jer je njegova prethodna opera Un đorno di renjo - Jednodnevna vladavina, bila potpuni fijasko. Svoj neuspešni izlet u komični žanr Verdi je toliko teško doživeo da je razmišljao da napusti komponovanje, a kao što je poznato, tek će se u svojoj poslednjoj operi - Falstafu, ponovo okrenuti komediji.

Nabuko mu je doneo uspeh za kojim je tragao. Opera je obnovljena i u jesen 1842. godine, i izvedena je rekordnih 57. puta. Popularnost ovog dela ne jenjava do današnjih dana, zahvaljujući ubedljivim horskim epizodama i dramatičnom tretmanu nosećih likova opere - Zakarija, Nabuka i Abigaile.

Sam Verdi je rekao da sa Nabukom započinje njegova kompozitorska karijera, i da sa ovim delom prvi put čujemo «pravog Verdija». To su, pre svega: nova i dinamična upotreba hora, izuzetna ritmička vitalnost i akutni osećaj za dramsku pulsaciju. U Nabuku nema značajne tenorske uloge, ali zato role Nabuka i Zakarije jesu veliki izazovi za svakog baritona ili basa. Uloga Abigaile je jedna od najtežih u Verdijanskom repertoaru i pre svega je vezana za dramskog soprana izuzetno pokretljivog glasa. Ipak, pravi protagonista opere je hor - koji dominira najdramatičnijim scenama ove opere i kome je poverena jedna od najpoznatijih melodija XIX veka i celokupnog Verdijevog stavarlaštva - Va pensiero ili Hor Jevreja, koji se nalazi u trećem činu.

Urednica Ksenija Stevanović