Hronika Trećeg programa

Nova filmska adaptacija Tolstojevog romana Ana Karenjina, u režiji Džona Rajta, imala je beogradsku premijeru 23. januara u Sava centru. Reč je o ostvarenju koje za razliku od svih prethodnih američkih, ruskih, pa i mađarskih, argentinskih i indijskih ekranizacija, predstavlja prvo smelo obračunavanje sa Tolostojevim realizmom. Posebno su kontroverzne odluke scenariste Toma Stoparda da nova Ana Karenjina ima ironičan pa čak i podrugljiv prizvuk u odnosu na original, kao i to da «rusku dušu» prebaci u šekspirovski ambijent, a sjaj Petrograda na pozorišne daske. U tome što je Carska Rusija predstavljena kao pozorište - spoj realnog i imaginarnog, Ana Karenjina kao ljupka i nesigurna, a Vronski više kao kicoš nego kao zavodnik, možda najpre treba i tražiti razloge zašto se ovog filma, pored Rusa, uveliko odriču i skoro svi literarni fanovi, komentariše Petar Jončić.

*     *     *

Izložba pod nazivom Mogu da budem jako strpljiv/a (I can be outrageously patient) bila je otvorena u galerijskom prostoru Doma omladine i Kući legata u Knez Mihailovoj ulici od 10. do 24. januara. Izložba je realizovana u saradnji ove dve institucije sa Centrom za vizuelnu komunikaciju Protok iz Banja Luke, a ideja organizatora je bila da se ovdašnjoj publici predstave stvaraoci savremene umetničke scene Republike Srpske i njihovi radovi nastali u poslednjih pet godina. Kako nas obaveštava Dolores Stanojević, namera selektora Predraga Terzića, teoretičara umetnosti i medija, bila je da okupi one umetnike koji u svojim radovima ispoljavaju osobine poput suptilnosti, individualnosti, kreativnosti, pokretačke snage. Tako su se na izložbi našla dela Borjane Mrđe, Miodraga Manojlovića, Irene Sladoje, Igora Bošnjaka, Mladena Miljanovića, Miroslava Stakića, Bojana Stevanića, potom radovi umetnika mlađe generacije - Mile Panić, Viktorije Bande, Slobodana Vidovića i Ranka Milaka, kao i radovi stvaralaca okupljenih oko Likovnog udruženja Tač.ka iz Prijedora.

*     *     *

Zbirka pesama Ane Seferović Zvezda od prah-šećera objavljena je krajem prošle godine u izdanju Udruženja književnika i književnih prevodilaca iz Pančeva. Ova zbirka bi se mogla odrediti kao knjiga o identitetu, odnosno o traganju za identitetom, s tim što identitet nije unutrašnji plan niti ideja vodilja, već pre ono u šta se pesme uklapaju. Tako pesnikinja pišući o različitim mestima i likovima, iznosi i onaj doživljaj identiteta koji ničim spoljašnjim nije određen, koji se nalazi u samom sebi. Ovakav identitet je primeren modernom dobu. «Zvezda» je ta tačka bez dimenzija koja se nalazi usred «prah-šećera» i organizuje ga. Ona je njegov centar gravitacije. Mada se već u narednom trenutku rasipa, zvezda od prah-šećera nije iluzija, ona na trenutak pokazuje šta subjekat jeste. Subjekat u svakom mogućem ospoljenju pokazuje to što jeste, piše Nikola Živanović.

Urednica emisije Tanja Mijović.