Emisija o radiju i radiofonskom stvaralaštvu

Beograd 202 etrom je prvi put zaplovio 27. juna 1969. godine. Nastao je, kao uostalom i svaki program u svoje vreme, kao dopuna tadašnje radijske ponude, a zamišljen kao gradska stanica, koja emituje muziku, kratke informacije i ekonomsko-propagandni program. Slušaoci su tog 27. juna u 6 sati ujutro, najpre imali prilike da čuju zvuke popularne pesme Olivere Katarine „Šu – šu“. Vremenom, neke od emisija postale su orijentiri naše medijske istorije, a mi se u „Nevidljivim ljudima“, kroz okular Miće Antića i zvučni okvir njegovog serijala „Kako je nastajao Radio Metropole“ sećemo samih početaka popularne 202-jke.

U Muzeju pozorišne umetnosti Srbije otvorena je izložba „Rade Marković – glumačke introspekcije“ autorke Aleksandre Milošević, a u katalogu su brižljivo pobrojane sve uloge u radio-dramama koje je Marković ostvario, u rasponu od 60 godina, od „Kir Janje“ Jovana Sterije Poopovića iz 1946. do „Bezumnika“ Raše Kominca iz 2006. godine. Kako piše Radetov sin, reditelj Goran Marković, „u približno 220 radio-drama, najviše je sarađivao sa prezimenjakom Bodom Markovićem (...) tumačio je Aljendea, Lorku, Nikoletinu Bursaća, Kaspara... Smatrao je svoj glas najvažnijim izražajnim sredstvom i zahvaljujući njemu i počeo da se bavi poslom koji je voleo iznad svega“. Svedočanstvo o posleratnom vremenu u Radio Beogradu, o počecima posleratne radio-drame pre magnetofonske revolucije, ostavio je u jednom neformalnom razgovoru sa Batom Paskaljevićem i Miroslavom Jokićem.

Pre tri decenije, 27. juna 1996. godine u večnost se preselio akademik Nikita Iljič Tolstoj. „Kutija za pamćenje" nam zato ove subote donosi odlomke iz razgovora Miloša Jevtića sa ovim uglednim slavistom i praunukom Lava Nikolajeviča Tolstoja. Razgovori za ciklus emisija „Gost Drugog programa“ vođeni su u Sofiji 1988. godine.

Emisiju uređuje i vodi Ranko Stojilović.