Nagrada „Dimitrije Bašičević Mangelos” i „Vek belgijskog stripa”

Umetnica Jovana Blagojević dobitnica je Nagrade „Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2026. godinu. Odluka je saopštena u Umetničkom prostoru U10 1. juna, nakon razgovora sa finalistkinjama.

Žiri je u drugom krugu radio u sastavu: Sanda Kalebić (kustoskinja, Umetnički prostor U10, Beograd), Marija Radisavčević (kustoskinja, Umetnička galerija „Nadežda Petrović”, Čačak), Nela Tonković (kustoskinja, Savremena galerija Subotica), Karina Kottová (kustoskinja i teoretičarka umetnosti, članica borda Jindrich Chalupecky Society i CCA Prague, Prag, Češka Republika), Marko Gutić Mižimakov (dobitnik nagrade DENES za 2024. godinu, Skoplje, Severna Makedonija) i Ksenia Nouril (pomoćnica direktora, internacionalni programi, MoMA, Njujork).

U obrazloženju žirija se navodi: ,,Kao međunarodni žiri, svesni smo izazova sa kojima se danas suočavaju umetnici, umetnički radnici i institucije u Srbiji. Imajući to u vidu, ovogodišnju Nagradu „Dimitrije Bašičević Mangelos” dodeljujemo Jovani Blagojević – umetnici čija je posvećenost zajednici postojana i nepokolebljiva.

Ona na neposredan način odgovara na trenutak u kojem živimo, delujući upravo na ulici, gde se nalazi srž njene umetničke prakse. Kroz brigu, negu i neposredan rad sa ljudima, ona nije neko ko zajednicu posmatra i komentariše sa strane – ona je njen deo. Njena praksa ne govori o politici sa distance, već je svakodnevno živi i oblikuje kroz konkretno angažovanje. Kroz svoju zaraznu energiju, vedrinu i razigran umetnički rad, ona stvara prostor za razmenu znanja, iskustava i zajedničko delovanje. Kroz dosadašnji rad razvila je umetničku praksu koja, oslanjajući se na zajedništvo, brigu i kolektivno delovanje, iznova pokazuje kako umetnost može biti prostor susreta, solidarnosti i društvene transformacije”.

Jovana Blagojević je rođena 1995. godine. Diplomirala je grafički dizajn na Beogradskoj politehnici 2017. godine i slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti 2023. godine. Tokom 2022. godine pohađala je „Puzzle #6”, obrazovni program namenjen profesionalnom razvoju u polju savremenih izvođačkih umetnosti, u organizaciji „Stanice”, servisa za savremeni ples. Od tada redovno pohađa časove savremenog plesa u okviru grupe „Jutarnja sloboda”. U proleće 2024. godine bila je na AiR In Silo rezidenciji u Holabrunu, u Austriji. Odatle je proizašla njena prva samostalna izložba „Kada rad radi?” u Umetničkom prostoru U10 u Beogradu. Aktivna je i kao članica umetničko-aktivističke grupe „1+1=3”, koja se bavi temom pravedne tranzicije u području kolubarskih kopova uglja.

U Zlatnom preseku sa Jovanom Blagojević razgovaramo o umetnosti koju stvara da ,,doda nešto što (mi/nam?) nedostaje”...

Drugi deo emisije posvećujemo priči iz Brisela o stripu. Talični Tom, Štrumpfovi, Gaša, Tintin i mnogi drugi čuveni strip junaci, imaju zajedničku otadžbinu ‒ Belgiju, koja se i danas smatra kraljevstvom stripa.

U glavnom gradu Briselu, Muzej stripa je već godinama jedan od najatraktivnijh i najposećenijih prostora umetnosti i kulture.

Hram stripa, kako ga mnogi nazivaju, jedna od najvažnijih institucija u kojoj se čuvaju radovi iz oblasti devete umetnosti, smeštena je u velelepnoj zgradi koju je projektovao čuveni arhitekta Viktor Orta. Sa više od 700 autora, Belgija drži svetski rekord po broju strip crtača po kvadratnom kilometru. Postavke i programi u muzeju prate taj razvoj od samih početaka i prvih novinskih kaiševa, pa sve do savremenih grafičkih novela.
Muzej stripa je pre nekoliko dana posetila naša koleginica Tamara Vučenović i pripremila razgovor sa Mari Nifs (Marie Neefs), kulturologom, o kolekciji i velikoj izložbi „Vek belgijskog stripa” koja je pripremljena povodom obeležavanja 100 godina belgijskog stripa, o bogatoj istoriji i o tome kako su stripovi nestali iz novina, ali i o današnjoj poziciji devete umetnosti, u digitalnom okruženju koje se gotovo svakodnevno menja...

Autorka emisije je Tanja Živković.