Pojas Presvete Bogorodice ‒ istorija i predanja

Pojas Presvete Bogorodice jedna je od najvećih hrišćanskih svetinja, a čuva se u grčkom manastiru Vatopedu u „Vrtu Presvete Bogorodice”, kako često nazivaju Svetu Goru.  Ta hrišćanska relikvija pripadala je Presvetoj Bogorodici od vremena njenog boravka na zemlji. Prema predanju, pojas je isplela sama, od kamilje dlake. Posle njenog usnuća i uspenja, pojas je predat apostolu Tomi i u prvim vekovima čuvan je u Jerusalimu, a u četvrtom veku prenet je u Kapadokiju. U vreme vladavine cara Arkadija (kraj četvrtog i početak petog veka), premešten je u Carigrad, a tokom vladavine Lava I bio je smešten u zlatnom kovčegu za kraljevski pečat Halkopratijske crkve u Carigradu. U vreme vladavine Justina II (druga polovina šestog veka), u hramu je izgrađena posebna kapela u kojoj se čuvao pojas Presvete Bogorodice. U toku vladavine cara Lava VI Mudrog (prva polovina desetog veka), pojas je prenet u palatu kako bi iscelio bolesnu vladarevu ženu ‒ caricu Zoi, koja je u znak zahvalnosti Presvetoj Bogorodici zlatnim koncem izvezla ceo pojas, koji je tako dobio svoj današnji izgled.

U vreme cara Manojla I Komnina (1143‒1180) zvanično je ustanovljen praznik Polaganje pojasa Presvete Bogorodice (31. avgust), dok je ranije slavljen zajedno sa Pokrovom Presvete Bogorodice (1. oktobar). Sveti pojas bio je u Carigradu do 12. veka, a posle poraza Isakove vojske u borbi sa bugarskim carem Asenom (1185), ukraden je i prenesen u Bugarsku. Pojas Presvete Bogorodice imao je bogato putešestvije ‒ od Jerusalima, Kapadokije, Carigrada, Bugarske, a u jednom periodu deo pojasa bio je i u Srbiji. Sveti knez Lazar je taj pojas, sa delom Časnog krsta, poklonio manastiru Vatopedu, gde se i danas čuva u oltaru manastirske saborne crkve.

U ovonedeljnoj Riznici, sa našim gostom prof. dr Dragoljubom Marjanovićem razgovaramo o pojasu Presvete Bogorodice ‒ istoriji i predanju.

Autor i voditelj: Dušanka Zeković