Portret jednog roba

Nalazimo se u polutami sali najveće osmougaone kuće u Americi. Vila Longvud, započeta 1859. godine kao velika palata sa kupolom u mavarskom stilu, nikada nije dovršena. Zbog izbijanja građanskog rata, radovi su obustavljeni 1861. godine, pa moramo da zamislimo kako bi izgledao veličanstveni enterijer. Ipak, nešto na zidu nam privlači pažnju.

Vidimo portret crnca obučenog u elegantan tamni sako, crveni prsluk i belu košulju. Njegove oči gledaju blago u stranu, lice je ozbiljno, bez osmeha, ali pogled ostavlja snažan utisak odlučnosti i dostojanstva. Ne znamo da li je pozirao svojevoljno; činjenica je da kao rob nije mogao da odbije zapovest svojih gospodara.

Slika je verovatno nastala početkom četrdesetih godina  XIX  veka, i to je jedan od samo dva poznata portreta robova u Misisipiju. Čovek je naslikan sam, bez belaca oko sebe, što je u to vreme bilo krajnje neobično.

U današnjoj Klepsidri čućete priču o ovom zanimljivom portretu i, još važnije, o čoveku koji nas sa tog portreta gleda vekovima.

Priču o Frederiku, robu koji je živeo u prvoj polovini XIX veka na prostorima današnjeg Misisipija i Luizijane. Njegovo lice, začudo, bilo je ovekovečeno i visilo je više od jednog stoleća u velikoj vili Longvud u Natčezu. Njegovo ime bilo je poznato, ali njegov život je dugo ostao obavijen mitom i samo površnim predanjem.

Danas, zahvaljujući upornom radu istoričara, arhivista i muzeja, možemo da ispričamo njegovu priču: od detinjstva u ropstvu, preko tragedija rata i malih pobuna, do slobode u poznim godinama. Ova emisija je putovanje kroz vreme, u ne tako davnu i ne taku slavnu prošlost zemlje u kojoj nisu svi ljudi smatrani ljudima.

Emisiju uređuje i vodi Milica Špadijer.