Evolucionizam između biologije i ideologije

„Živa bića nastaju iz vlage koja isparava pod suncem. Čovek je prvobitno nastao od jednog drugog živog bića, koje je najviše nalikovalo ribi.“ Ovo su reči jednog od najranijih filozofa, Anaksimandra, koje nam prenosi episkop Hipolit Rimski u svom spisu Opovrgavanje svih jeresi u III veku posle Hrista. Tri veka pre Hrista, Platon nam prenosi mit koji pripisuje Sofistu Protagori, po kome su sve životinje nastale bez ikakvih veština i sposobnosti da prežive u prirodi, pa su onda Titani Epimetej i Prometej svakome dodelili neku veštinu potrebnu za opstanak – nekome brzinu, nekome oštre kandže, nekome sposobnost leta. Pošto je Epimetej loše odradio svoj deo posla, čovek je ostao bez ikakve veštine – sporiji od drugih, slabiji od drugih i načelno nesposoban da opstane sam u divljini, što je Prometej rešio čuvenom krađom vatre (a samim tim i razuma, a samim tim i veština) od olimpskih bogova, zbog čega ga je kaznio Zevs. Ali pošto su ljudi u međuvremenu postali najsposobnije živo biće koje je svoje veštine koristilo da neograničeno i nesputano uništava sve oko sebe, Zevs se sam uključio u njihovo preoblikovanje, i dodelivši im osećaj stida i pravde postavio je uslove za istinsku ljudsku civilizaciju.

Ove dve veoma različite priče nam pokazuju da su antički mislioci itekako bili svesni činjenice da su životinje, pa i ljudi među njima, menjale svoju prirodu sa vremenom, kao i da se među njima vodila polemika oko toga da li je u pitanju čisto prirodni proces (φύσις), ili proces modifikovan ljudskim konvencijama (νόμος), pa i božanskom voljom. Nakon velike naučne revolucije XVIII i XIX veku, pitanje evolucije živog sveta, a pogotovo evolucije čoveka, postalo je žarišna tačka jednog naglašeno radikalizovanog i isključivog sukoba, u kome obe strane idu „na sve ili ništa“. Ili ne postoji Bog, ili ne postoji evolucija. Pritom se glave oko ovog pitanja ne sudaraju samo među dokonim filozofima, već one imaju veoma ozbiljne i dalekosežne političke posledice širom sveta.

Šta su evolucionizam i darvinizam i u kakvoj vezi oni stoje sa biološkom evolucijom, da li je evolucija naučno ili ideološko pitanje, kako se darvinizam razgraničava sa socijaldarvinizmom, i ima li u svemu tome mesta za hrišćansku misao, razgovaraćemo sa filozofom Dionisijem Dejanom Nikolićem.

Autor „Gozbe“: Nikola Tanasić