Između kulturne margine i zlatnog rudnika – o odnosu stripa i filma

Pre deset godina, snimanje superherojskog strip-filma bio je siguran način da se polome bioskopske blagajne, a producentima zaradi bogatstvo širom sveta. Dominacija ovog žanra, a pogotovo američke izdavačke kuće „Marvel”, globalnom kulturom i maštom bila je tolika da je srpski teoretičar filma Boris Trbić jednom prilikom primetio kako „nešto što je u stanju da proizvede milijardu dolara nije film”. Sličnu presudu doneo je proslavljeni reditelj Martin Skorseze, koji je izjavio da superherojski filmovi „jednostavno nisu kinematografija”, već su više nalik na nekakvu cirkusku predstavu.

Šta god bili, zlatno doba strip-filma izgleda da je završeno, ali to ne znači da ovaj filmski žanr nema svoju budućnost. Dva stripovska titana i ljuta rivala – Di-Si i „Marvel” – ovih dana eksperimentišu nastojeći da ustanove šta je ono što još uvek ima, a šta nema prođu kod globalne publike. Novi „Supermen” u režiji Džejmsa Gana je, kako izgleda, pogodio žicu i ovenčan je lovorikama (mada je daleko od velikog komercijalnog uspeha); „Čudesna četvorka” Meta Šakmana je, uprkos velikim naporima na reestetizaciji žanra i veoma pozitivnim kritikama, razočarala na blagajnama. Pored uvek zanimljive teme različitih filozofija (sic!) sa kojim ova dva izdavača pristupaju svojim pričama, prirodno se postavlja pitanje šta se dešava sa žanrom koji je više od decenije definisao bioskop.

Da li se publika zamorila od strip-filmova, šta je estetiku stripa činilo toliko komercijalno potentnom (a šta je čini danas), da li je Holivud ogolio američku strip-scenu kao površinski kop i kakvu budućnost ima strip a kakvu strip-film, razgovaraćemo sa pesnikom i teoretičarem stripa Pavlom Banjcem.

Autor emisije: Nikola Tanasić