Priča o Jeremiji Gagiću

U senci starih kamenih zidina Dubrovnika, na rubu grada, stoji jedna drvena crkva. Mala, skromna, skrivena među citrusima i morskim vetrovima. U njoj, nedeljom, jedan čovek tiho poje. U ruci mu je molitvenik. U džepu — rukopis Njegoševog testamenta. U njegovoj kući, na stolu — pisma Vuka Karadžića, mape Srbije, ruski pasoš, i srebrna ikona Arhanđela Mihaila.

Nije u pitanju neki veliki narodni vođa, niti pesnik. Ali njegov život — duž granica i preko njih — bio je ništa manje poetičan, i revolucionaran.

Bežeći od Turaka, iz Gruže preko Save, stiže u Zemun, kod zeta trgovca. Potom u Topolu, pred Karađorđa. Onda u Trst, u Beč, u Petrograd. I najzad, u Dubrovnik, kao predstavnik ruske carevine i glasnik jednog drugog sveta.

Bio je ustanički kurir, srpski dobrotvor i ruski činovnik. Njegošev čovek od poverenja, sa kojim je imao bogatu prepisku.

U današnjoj Klepsidri pričamo priču o Jeremiji Gagiću, a u tome će nam pomoći Jelena Marićević Balać, docent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i pesnikinja.

Emisiju uređuje i vodi Milica Špadijer.