Sedma umetnost i korporativne pomije – o granicama komodifikacije filma

Kada je studio „Dizni“ odličio da sve dužem spisku svojih „igranih“ adaptacija klasičnih animiranih filmova doda i klasik Snežana i sedam patuljaka, to je delovalo kao ekonomski neprobojan plan da se još jedno parče porodične srebrnine iscedi kao suva drenovina, a na račun kompanije lagano slije još nekih milijardu dolara. Istu stvar su uradili već toliko puta, šta bi moglo da pođe naopako? Pa opet – pošlo je. Nekoliko neopreznih izjava glavne glumice Rejčel Zegler o „zastarelosti“ i „prevaziđenosti“ originala iz 1937. godine izazvale su odijum globalne publike i pravog „toplog zeca“ za film na internetu, a politički sukob dve vodeće glumice oko rata u Gazi u vreme kada je filmu bila potrebna besprekorna reklamna kampanja doveo je do prave komercijalne katastrofe. Publika je film uglavnom bojkotovala i procenjuje se da će on zaraditi četiri puta manje novca nego što je kompanija uložila u njega. Istovremeno, nova Snežana je na internet agregatoru IMDB dobila ocenu 1,6 od 10 – što je apsolutni rekord za „Diznijeva“ ostvarenja – ponevši nimalo laskavu titulu „najomraženijeg filma svih vremena“.

Ono što je dodatno zbunilo kritičare filma jeste što se nekoliko nedelja nakon Snežane u bioskopima pojavila još jedna bezdušna i komitetski sastavljena „pljačka bioskopskih blagajni“ (cash grab) – igrano-animirana adaptacija popularne video-igre „Majnkraft“. Iako je u pitanju još jedan primer potpuno generičkog, neinspirisanog i umetnički otaljanog „ceđenja“ intelektualne svojine, film je očigledno pronašao svoju publiku (osnovnoškolsku decu i njihove roditelje nostalgične za estetikom osamdesetih i ranih devedesetih godina), pa je Majnkraft film postao najveći bioskopski hit ove godine, a na putu je da postane komercijalno najuspešnija filmska adaptacija video-igre u istoriji (titulu trenutno drže Braća Super Mario iz 2023. god.). Kritičari su ovaj prividni paradoks zahvatili jednostavnom maksimom: „Era socijalno osvešćenih (woke) filmova je gotova, počinje era korporativnih pomija (slop)“.

Šta se dešava sa „vouk“ kinematografijom i šta su „korporativne pomije“, postoje li crvene linije u komercijalnoj autokanibalizaciji Holivuda, da li je „fabrika snova“ pred stečajem i ko ima kapacitete da je istisne sa globalnog tržišta, razgovaraćemo sa politikologom i komunikologom Bojanom Percom.

Autor „Gozbe“: Nikola Tanasić