Hrišćanske vrednosti i savremena Evropa

Nenad Ilić i Nikola Tanasić

U temelje Evrope kao civilizacijskog entiteta ugrađeno je vekovno nasleđe prošlosti od helenske preko rimske, arapske jevrejske do dominantno hrišćanske. U umetnosti, kulturi, nauci, etici pa i politici sve do danas neizbrisiv je hrišćanski kod. Istorijske promene, ogroman napredak i prosperitet, u dugom razvoju, Evropa je ostvarila pre svega kao hrišćanska civilizacija.

Savremena Evropa i njena nova politička paradigma oličena u konceptu Evropske unije ipak ni u jednom fundamentalnom dokumentu ne pominje hrišćanstvo niti se bilo kojoj normativnoj ili institucionalnoj kategoriji daje hrišćanski epitet. U jednom nedavnom uputstvu, Evropske komisije, za takozvanu inkluzivnu ili korektnu komunikaciju čak je preporučeno izbegavanje reči poput „Božić" i sličnih. Zbog otpora predlog je otišao na „doradu" ali ostale su preporuke o verski neutralnom jeziku.

Ovakvim pristupom nadmašen je sekularni princip a indirektno se afirmiše ideja postreligijske ili „posthrišćanske Evrope". Može li sve to biti samo metafora za otklon od hrišćanstva i njegovog nasleđa, zašto se događa i šta se u kontekstu, novih evropskih, dešava sa hrišćanskim vrednostima. O tome za Rečeno i prećutano govore Nenad Ilić, sveštenilk SPC, bivši starešina Crkve Sv. Nikolaja u Amsterdamu i politički filozof Nikola Tanasić.

Autor emisije je Radovan Pantović.