Knez Milan Obrenović (1854‒1881) ‒ od beratlije do suverena

„Pred čitaocima je prva od ukupno tri knjige o knezu i kralju koji je u nestabilnom srpskom 19. veku bio jedan od dvojice vladara koji je uspeo da se na prestolu održi nešto duže od dvadeset godina (dvadeset godina i sedam meseci). Jedino je knezu Milošu pošlo za rukom da opstane na prestolu duže od Milana Obrenovića ‒ dvadeset i četiri godine. Pripadnici dinastije Karađorđević vladali su kraće ‒ Karađorđe Petrović devet, Aleksandar Karađorđević šesnaest, Petar I Karađorđević osamnaest, Aleksandar Karađorđević trinaest, a Petar II jedanaest godina. Ova statistika ne bi bila značajna da su se smene na srpskom prestolu odvijale mirnim i zakonima uređenim putevima. To, međutim, nije bio slučaj. Do svih promena na prestolu – a bilo ih je pet samo u 19. stoleću ‒ dolazilo se bunama, državnim prevratima, ubistvima. Jedini koji su „dobrovoljno” ustupili presto sinovima bili su upravo knez Miloš (1839) i kralj Milan Obrenović (1889). Time su produžili opstanak dinastiji iako je u prvom slučaju to bilo samo za vrlo kratko vreme.

„Obrenovići su vladali Srbijom ukupno sedamdeset i dve godine. U prvom periodu njihove vladavine (1815‒1842), a zatim u drugom (1858‒1868), na prestolu su bili kneževi iz Miloševog ogranka koji su se održali ukupno trideset i sedam godina. Od 1868. do 1903. vladali su potomci Jevrema Obrenovića, ukupno dvadeset i pet godina. Prvi su nosili titulu kneza, dok su drugi dvadeset i jednu godinu imali kraljevsko zvanje (1882‒1903)”. (Iz monografije „Knez Milan Obrenović (1854‒1881) ‒ od beratlije do suverena” Suzane Rajić)

Gošća ovonedeljne Riznice Radio Beograda 2 je prof. dr Suzana Rajić, šef Katedre za istoriju srpskog naroda u novom veku i upravnik Centra za srpske studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, autor obimne, značajne monografije „Knez Milan Obrenović (1854‒1881) ‒ od beratlije do suverena”.

Autor i voditelj emisije: Dušanka Zeković