Mitologija i tehnologija – pomažu li bajke u digitalnoj šumi?

„Bajka“ i „mit“ su u savremenom govoru već duže vreme sinonimi za „laž“. „Pričati bajke“ znači obmanjivati, zavoditi i manipulisati, terati nekoga da usvaja opasne zablude koje će ga učiniti neprilagođenim „stvarnom životu“ i njegovim izazovima. Sa mitom stvari stoje još gore – dok je bajka podrazumevano nešto prosto i infantilno, što se može lako prozreti i odbaciti (ako smo samo „zreli“ i „ozbiljni“), mit je sistematičan, ukorenjen i opasan, njegovo raskrinkavanje podrazumeva naročito obrazovanje i natprosečnu pamet, ali i svojevrsan prosvetiteljski zadatak. U oba slučaja, podrazumeva se, bajke i mitovi služe da nas „odvoje od realnosti“ i da „stvarni svet“ zamene iluzijama, opsenama i paranojom koje će nas navesti da oko sebe vidimo zavere, fantomske pretnje i imaginarne opasnosti.

Kako se, onda, postaviti prema upotrebi mitskih simbola i značenjskih matrica u svetu u kome su pretnje i opasnosti stvarne? Kako razumeti to što, recimo, Piter Til, jedan od najuticajnijih američkih tehnoloških oligarha, čovek sa dobro dokumentovanim i javnim vezama sa američkim obaveštajnim aparatom i velikim političkim uticajem – svoje kompanije naziva mitskim imenima iz Tolkinovog imaginarijuma – Anduril, Mitril, Palantir? A šta ako se ispostavi da u pitanju nisu prosto zvučna imena, nego te kompanije vrše i funkcije koje su veoma srodne namenama svojih imenjaka iz bajke? Da li je u pitanju mimikrija i skrivanje na javnom mestu, ili hegelovsko Lukavstvo uma? Ili je možda reč o tome da nam ti prezreni mitovi i bajke ipak mogu otkriti nešto važno, istinito i relevantno o savremenom svetu?

Kako se mitovi i bajke prenose iz izmaštane u virtualnu stvarnost, u kakvom su odnosu mitologija i tehnologija, da li bajke odražavaju našu dubinsku stvarnost, ili se naš svet prilagođava šablonima iz mitova i bajki, razgovaraćemo sa anglistom i tolkinologom Dankom Kamčevskim.

Autor „Gozbe“: Nikola Tanasić