Metafizika u crnoj rupi – da li je čovečanstvo zaboravilo prvu filozofiju?

Kada je Andronik sa Rodosa, uređujući sredinom I veka pre Hrista Aristotelove spise u biblioteci atinskog Likeja, grupu rasprava o onome što je Aristotel nazivao „prva filozofija“ i „teologika“ privremeno označio naslovom τὰ μετὰ τὰ φυσικά („ono posle prirodnih stvari“), nije ni slutio da je skovao filozofski pojam oko koga će se ukrštati koplja naredna dva milenijuma. Metafizika je dugo smatrana žilom kucavicom filozofije, filozofijom u svom najčistijem obliku. Istovremeno, počev sa srednjevekovnim nominalistima, preko antisholastičkog pokreta među racionalistima i prosvetiteljima, pa sve do modernih pozitivista, materijalista i redukcionista, metafizika je u moderno doba stalno bila pod napadima da se ukine, ignoriše i obesmisli, da se odbaci kao Okamove „suvišne ontološke pretpostavke“ ili Vitgenštajnove „merdevine“.

Sa druge strane, metafizici, kao duhovnoj disciplini koja, Aristotelovim rečnikom, proističe iz prirodne sklonosti ljudskog roda da se čudi stvarima koje nije u stanju da objasni, u naše vreme preti jedan kudikamo prozaičniji neprijatelj – ravnodušnost, apatija i gubitak osećaja za neverovatno. Čovečanstvo je istovremeno prezasićeno veštačkom izvanrednošću komercijalnih medijsko-zabavljačkih proizvoda i otuđeno od nauke apstraktnošću i visokoparnošću akademskog jezika, pa je tako izgubilo sposobnost da se oduševi činjenicama da na prva filozofska pitanja još uvek nije pronađen odgovor.

Šta je metafizika danas i ko se njom bavi, kako se filozofska pitanja klasične antike prevode na jezik modernosti, kako se filozofska radoznalost suprotstavlja intelektualnoj ravnodušnosti, i gde je mesto čoveka unutar izgubljenog horizonta svemira, razgovaraćemo sa filozofom i književnikom Filipom Grbićem.

Autor Gozbe: Nikola Tanasić