Skulpture i fotografija

Izložba „Oblasti transformacije” otvorena je sinoć u Kući legata i predstavlja dela triju umetnica: srpske vajarke Jovane Tucović, slovenačke vajarke Tejke Pezdirc i japanske fotografkinje Akiko Koga.

Kako istoričarka umetnosti Kanako Jamasaki Vukelić navodi u tekstu kataloga, izložba „Oblasti transformacije” istražuje dijalog između tri umetnička pristupa koji se bave ljudskim telom, prostorom i transformacijom materijala. Kroz ljudsku figuru koja je alegorijskog karaktera, Jovana Tucović istražuje odnos prema našem unutrašnjem biću, sećanju ili mitu. Materijal od kog su skulpture napravljene igra ključnu ulogu u prenošenju emocije posmatraču, što najbolje možemo videti na primeru skulpture „Ti i ja”. Hermetični zagrljaj dva deteta odiše snažnom simbolikom i dinamičnošću, a hladni metal i topli tonovi smole stvaraju kontrast i harmoniju.

Tejka Pezdirc u svojim radovima koristi mermer kao osnovni materijal u oblikovanju skulptura koje postaju prostorne instalacije. Nabori i glatke površine kamena u njenim radovima asociraju na delove ljudskog tela, evocirajući osećaj senzualnosti i intime, kao i neprestane prisutnosti naših unutrašnjih organa koji ostaju skriveni od očiju, ali uvek prisutni u našem fizičkom iskustvu. Intervencijom u prostoru oko skulpture autorka vešto ostavlja polje interpretacije otvorenim.

Akiko Koga, japanska fotografkinja, kroz svoje crno-bele fotografije zabeležila je trenutke u prostoru usmeravajući pažnju na odsutnost ljudskih figura, ali istovremeno čuvajući tragove prošlih vremena. Njen rad „Prva glava: Poklon Milanu Tucoviću” oslikava promene u prostoru i arhitekturi, sa posebnim osvrtom na zgradu Ambasade Srbije u Tokiju, koja je srušena 2019. godine, ali čiji se glasovi i sećanja još uvek odražavaju u njenim delima.

U Zlatnom preseku gošća će biti Jovana Tucović.

U drugom delu emisije najavićemo samostalnu izložbu vajara Ivana Gračnera „Konzervirano sunce”, koja će biti otvorena sutra, 5. decembra u Muzeju Zepter. Izložba će biti propraćena katalogom u kojem se nalazi tekst istoričara umetnosti Save Popovića. On je u svom tekstu istakao da vitalistički duh Gračnerovih skulptura ne počiva samo u materiji drveta koje poseduje taj potencijal po sebi, već je ugrađen u sam oblikovni postupak. „Posve apartno od onog kako raste i razvija se srpska skulptura danas, stoji delo Ivana Gračnera koje cepa prostor i para nebo. Njegovi ᾽totemi᾽ rastu u osetljivo odmeravanim i odmerenim odnosima veličina i precizno fiksiranim mestima gde se fragmenti ᾽ljube᾽ pružajući se uvis. Kroz ljusku njegovih mahom apstraktnih, geometrijskih kompozicija prodire jasno osećanje životne snage… Umetnik uvek dopušta materiji da govori svojim jezikom bilo da se radi o drvetu, metalu ili kombinaciji ova dva za koja se najčešće odlučuje. Autorova spontanost u stvaranju ima izvesno odjek u doživljaju dela. Bez puno reči ona – skulptura Ivana Gračnera je u svom iskazu rečita i upečatljiva”.

Ivan Gračner je gost Zlatnog preseka.

Emisiju vodi Tanja Živković.