„Cancel kultura” ‒ kultura otkazivanja/ odstranjivanja

„Cancel” kultura poznata je još kao kultura odstranjivanja ili kultura otkazivanja. Pojam se koristi za opisivanje pojave gde društvena zajednica izbacuje ili „odstranjuje” pojedine osobe s društvenih mreža ili, u stvarnom životu, iz društvenih, kulturnih, obrazovnih ustanova, javnih institucija, uopšte iz javnog života.

Iako je cancel kultura poslednjih godina uzela maha, za mnoge je to samo imenovanje nečega što oduvek postoji. Oblici kulture otkazivanja su postojali i ranije kroz istoriju. U staroj Atini postojao je ostrakizam ‒ procedura kojom se mogao proterati bilo koji ugledni građanin polisa na 10 godina, pod sumnjom da teži da se nametne za tiranina ili na neki drugi način podrije državu. U starom Rimu postojala je praksa damnatio memoriae, nepodobnima su se rušili spomenici, „brisala” imena s ploča te je svaki spomen ili trag na tu osobu bio izbrisan. Slične primere pamti i savremeno doba. Nama najbliži je sistemsko brisanje spomenika žrtvama ustaštva i fašizma u Hrvatskoj. Sjedinjene Američke Države sa nekim svojim spomenicima pokušavaju isto pa se na „meti” našao i Meštrovićev spomenik Indijancima u Čikagu.

Opravdani gnev javnog mnjenja vrlo lako može skliznuti u psihologiju linča koja ne trpi nikako tumačenje finih nijansi koje razlikuju prestupnika od osobenjaka ili specifičnosti druge kulture u svetlu sopstvene. Kultura ukidanja stoga nema sposobnost za fleksibilno tumačenje stvarnosti i sklona je presudama po principu prekog suda. Što je još opasnije, danas uz pomoć digitalnih medija ljudi mogu biti instrumentalizovani i zloupotrebljeni zarad interesnih ciljeva pojedinaca ili grupa koji će, igrajući na njihove slabosti, lako pokrenuti masu na odmazdu. O tome u današnjoj emisiji Rečeno i prećutano govore profesor Filozofskog fakulteta u Beograd, sociolog Vladimir Vuletić i Aleksandar Petrović poznat kao Aca Seltik, frontmen Ortodoks Keltsa, pisac, urednik i voditelj Radio Beograda 1.

Urednik i voditelj emisije: Marko Đurić