Šta je epika danas – fantastika kao arheologija mita

Naša globalna kultura se rutinski opisuje kao „materijalistička“ i „razočarana“, ali ta dijagnoza je retko toliko vidljiva kao u slučaju epike. Sa istorijske tačke gledišta, epovi su najomiljenije i sa najvećom strašću prepričavane priče svih vremena. Čitave kulture i civilizacije su se osnivale na epovima, a kada su te kulture i civilizacije propadale, uvek se nalazio neko da iz pepela iščeprka kopiju Ilijade, ili Odiseje, ili Beovulfa, ili, uostalom, Jevanđelja – samo da se te priče ne bi zaboravile. Na primer, Ep o Gilgamešu je toliko često zapisivan na glinenim pločicama, da je praktično cela poema sačuvana do našeg vremena u potpunosti kroz arheološku građu.

Ali gde je epika nestala u našoj, globalnoj civilizaciji? Šta popunjava potrebu novih pokoljenja za određenom vrstom priča, kakve je čovečanstvo pričalo sebi bukvalno od praiskona vremena? „Epsko“ (epic) i „zadivljujuće“ (awesome) su fraze koje se čuju na svakom koraku, kad god je reč o sadržaju koji je istovremeno grandiozan i moralno obavezujući. Ali koje je mesto epike u našem vremenu? Da li su to stripovi ili filmski blokbasteri? Ili je to sve popularniji žanr fantastike koji je dugo vremena omalovažavan kao „lako štivo“, ali koji je u međuvremenu postao mesto gde tražimo klasike našeg vremena?

U čemu je danas smisao „epskog“ i šta je epika našeg vremena? Kako se moderna epika i mitologija porede sa klasikom? Da li je uobrazilja izgubila vezu sa stvarnim svetom, i zašto više nije stihovana? Da li je čovečanstvo izgubilo osećaj za čudesno i zadivljujuće? O ovim i srodnim pitanjima razgovaraćemo sa fantastom, antropologom i arheologom Stivenom Eriksonom.

Autor Gozbe: Nikola Tanasić