Rezolucija o Srebrenici i budućnost Srpske ‒ istorijska i politička pozadina

U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku sutra će, na sednici Generalne skupštine, biti predstavljena Rezolucija o Srebrenici. Ovim dokumentom predviđa se uvođenje „Međunarodnog dana sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine”. Iza naziva rezolucije kriju se mnoge nedoumice o istini i  prirodi zločina, kao i o pravnoj pozadini, političkim i geopolitičkim aspektima samog dokumenta.

                Predlagači, Nemačka i Ruanda i još 18 kosponzora žele da se 11. jul proglasi međunarodnim danom sećanja na Srebrenicu, da se osudi „svako poricanje genocida” i „veličanje odgovornih za zločin”. Poziva se, takođe, na uvođenje „dana sećanja na Srebrenicu” u obrazovne sisteme svih članica UN.

                Pripreme za donošenje rezolucije davno su počele, a lobiranje za njeno usvajanje traje nedeljama. „Srpski svet ima krvave temelje a srpski narod pretvoren je u taoca zločina počinjenih u njegovo ime. Zbog toga je potrebna rezolucija, da bi ga oslobodila.” Ovako jedan od bivših funkcionera Haškog tribunala obrazlaže nužnost usvajanja rezolucije o Srebrenici. U srpskom svetu, naravno, ovakvi pogledi bude otpor, sumnje i strepnju.

                Šta je pravi cilj rezolucije, zašto je za nju izabran sadašnji trenutak, da li će u UN dobiti dvotrećinsku većinu i biti usvojena i kakve bi kratkoročne i dugoročne efekte mogla da ima, za Rečeno i prećutano govore profesor Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju Srbije i profesor Milimir Mučibabić, član Senata Republike Srpske.

Autor emisije je Radovan Pantović.