Nemačka kriza - sudbina i komentari

Dušan Dostanić i Petar Ćurčić

„Da li je nemačkoj nacionalnoj državi nastaloj 1871. bilo predodređeno užasno finale iz 1945. godine. Da, ono što je nastalo u ratu bilo je osuđeno da propadne u ratu". Ovako je promišljao Tomas Man u čuvenom govoru „Nemačka i Nemci" na samom kraju Drugog svetskog rata.

Nova Nemačka, iz velikog poraza, u drugu polovinu dvadesetog veka ušla je sa teškim nasleđem, podvrgnuta drastičnim kaznama. Uz američku ruku podrške podigla se zatim do nacionalne samokritike i decenijske debate o „krivici i grehu". U impresivnim težnjama ka zdravom društvu držala se načela svojih velikih filozofa „istražiti", „razumeti", „izbaviti se", „promeniti". I uspela je da samodisciplinom, ekonomskim preporodom i novom političkom kulturom stvori državu unutrašnjeg mira i blagostanja.

Nemačku danas, međutim, opterećuju unutrašnji nemiri, pad standarda, recesija i inflacija, ksenofobija, štrajkovi i protesti, ideološke tenzije i političke frustracije. Šta se dešava sa dojučerašnjim sidrom i stožerom nove Evrope i kakva je sudbina ove Nemačke za Rečeno i prećutano govore dr Dušan Dostanić sa Instituta za političke studije i Petar Ćurčić, istraživač Instituta za evropske studije.

Autor emisije je Radovan Pantović.