Terminatori iz supermarketa – robotska apokalipsa kakvu nismo očekivali

Kada su evropski utopisti na prelasku XIX i XX veka zamišljali komunizam, jedan od čestih motiva bila je predstava da će tehnološki progres u budućnosti omogućiti delegiranje većine iznurujućih, repetitivnih i nehumanih poslova mašinama, što će čovečanstvu ostaviti prostor da se bavi poezijom, umetnošću i filozofijom. Da stvari nisu tako ružičaste bilo je jasno svakome ko malo poznaje istoriju – počeci industrijske revolucije u engleskoj tekstilnoj industriji doveli su do masovne pauperizacije seoskog stanovništva, koju je Tomas Mor (inače otac svih utopista) opisao jetkom frazom „ovce su pojele ljude“. Radnička klasa po evropskim gradovima takođe nije gledala na mehanizaciju proizvodnje kroz ružičaste naočare – različiti ludistički pokreti ustajali su protiv nelojalne konkurencije mašina od XVIII veka pa sve do našeg vremena.

Nove tehnologije, a pre svega digitalne platforme koje se u javnosti popularno nazivaju „veštačkom inteligencijom“ (AI), već nekoliko godina izazivaju ogromne talase na tržištu rada. Početkom ove godine u Rumuniji se pojavila zakonodavna inicijativa da se poslodavci obavežu da plaćaju doprinose za automatske kase u supermarketima, samo još jedan u nizu automata koji ostavljaju bez posla stvarne ljude. U jednom od najvećih štrajkova u istoriji Holivuda, jedna od gorućih tema bilo je i korišćenje ej-aj platformi da se zameni rad stvarnih umetnika – uključujući scenariste, muzičare, ali i same glumce. Situacija je još gora na ogromnom tržištu tzv. „frilensera“, koji se masovno istiskuju sa niza tehničkih i kreativnih poslova, a koji po definiciji nemaju nikakvu socijalnu zaštitu. U svemu tome novost predstavlja to što mašine sada ne ugrožavaju samo egzistenciju radnika po zemljama trećeg sveta, već dolaze da „preotmu posao“ i dobrostojećoj globalnoj srednjoj klasi.

Kakav je uticaj novih tehnologija na sferu rada i proizvodnje, kako veštačka inteligencija transformiše ekonomiju i društvo i koliko nam se približila „robotska apokalipsa“, pitaćemo sociologa Slobodana Antonića.

Autor „Gozbe“: Nikola Tanasić