„Zapisi s predumišljajem“ i ,,Retrospektiva – grafike”

Možda termin „zapisi” i nije najprikladniji s obzirom da se u građi koja se decenijama taložila ‒ a koja sadrži desetak hiljada stranica i pet-šest hiljada crteža i slika ‒ prepliću elementi dnevnika, hronike, putopisa, poetskih refleksija, komentara i osvrta na razne pojave. Kako god definisali tu građu, ona ima dokumentarnu, poučnu, a verujem, i podsticajnu vrednost. (iz knjige „Zapisi s predumišljajem” Milutina Dedića, RTS i Istina ‒izdavačka kuća Eparhije dalmatinske, 2022)

U Galeriji RTS-a sinoć je svečano predstavljena knjiga „Zapisi s predumišljajem” Milutina Dedića i otvorena je izložba slika, crteža, dnevnika i predmeta iz njegove zaostavštine.

„Postoji verovanje da čovek putuje kad hoće da pobegne od sebe. Čovek, međutim, putuje kad hoće da pronađe sebe, jer nigde nismo bliži sopstvenoj prirodi nego na putovanju. Ako hoćemo nekog stvarno da upoznamo, najbolje je da sa njim negde otputujemo. Milutin Dedić je uspevao na svojim putovanjima ne samo da pronađe najbolji deo sebe nego i da to iskustvo nesebično podeli sa drugim ljudima”, zapisao je u predgovoru Radoman Kanjevac, glavni urednik Drugog programa Radio Beograda.

,,Milutin Dedić je jedan od poslednjih posvećenika i tumača ljudskog trajanja i hodočasnik puteva kojima su hodili ljudi čijem je delu i sudbini posvetio mnoštvo knjiga, slika i crteža, zapisa i svedočanstava. Oni, junaci Dedićevog putopisa po svetu koji stalno nastaje i nestaje, gradili su i zapisivali, rušili i slavili, proterivali jedne bogove i dovodili druge, plovili morima i tragali po dubinama... Beleške o njima stvorile su ovu knjigu, svedočanstvo Milutinovog posvećenog traganja, Zapise s predumišljajem”, piše u recenziji Petar V. Arbutina.

Gost Zlatnog preseka je Luka Dedić, autor izložbe.

Drugi deo emisije posvećujemo retrospektivnoj izložbi grafika Daniele Fulgosi koja je, uz veliki broj posetilaca, otvorena u ponedeljak, 30. oktobra u Galeriji Grafički kolektiv. Postavka predstavlja izbor radova koji idejnim i vizuelnim kodovima ukazuju na refleksije različitih emotivnih stanja i situacija. Najčešće, u gro-planu kompozicije je ljudsko lice koje svojim intenzitetom, poput jakog magnetnog polja, čini realne dimenzije radova još većim, a utisku monumentalnosti svakako doprinose optička vizura kompozicije i njen crtački i koloristički dinamizam.

Fokusiranjem ljudskog lica u ekranske kadrove upečatljivih bleskova, autorka kao da vizuelizuje memorijske tokove. Pojedinačno ili udvojeno lice u formi diptiha, kao polje auto/refleksivnih stanja i izraza grča, smeha, straha ili drugih sugestivnih grimasa, na liniji su mogućeg dijaloga, samospoznaje kroz saznanje o Drugom. Isto tako, može se reći da su ove grafičke situacije, pre svega, vizuelno zasićene jedinice, a kao transmiteri selektivne memorije one predstavljaju svojevrsnu enciklopediju privatnog života sa elementima istorije, kulture i umetnosti, navedeno je u tekstu povodom izložbe.

Daniela Fulgosi (1967) diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1991, a 1995. godine završila je postdiplomske studije. Danas je redovni profesor tog fakulteta. Članica je ULUS-a i Grafičkog kolektiva.

Od 1990. godine izlagala je na 30 samostalnih i na više od 280 grupnih izložbi u Srbiji i inostranstvu. Za umetnički rad dobila je 15 nagrada za grafiku, crtež i umetničke knjige. Radovi joj se nalaze u brojnim muzejima i privatnim kolekcijama, u zemlji i širom sveta.

Sa Danielom Fulgosi u Zlatnom preseku razgovorićemo o njenom radu i stvaralaštvu.

Emisiju vodi Tanja Živković.