Berlinski kongres i ''srpsko pitanje''

Tačno pre sto četrdeset pet godina Srbija je stekla punu nezavisnost i postala međunarodno priznata država. Bila je to jedna od nekoliko najvažnijih odluka Berlinskog kongresa, poslednjeg takvog skupa velikih sila u 19 veku. U finišu Velike istočne krize Berlinski mir prekomponovao je Balkan i jugoistočnu Evropu. Srbija, Crna Gora i Rumunija stekle su nezavisnost, Velika Britanija je dobila pravo da zaposedne Kipar a Austro-Ugarska da okupira Bosnu i Hercegovinu.

Sve se odigralo na razmeđu epoha i u završnoj, dekadentnoj, fazi Otomanskog carstva a posle serije ustanaka i ratova na balkanskim prostorima između 1875. i 1878. godine. Sa nacionalnom i oslobodilačkom rešenošću i kneževina Srbija rizikovala je višedecenijski mir nastojeći da od objekta postane subjekt evropskog poretka. Ipak ukršteni i suprotstavljeni interesi velikih evropskih carstava i dalje su se prelamali preko težnji malih naroda i njihovih ambicija.

Nezavisnost je na Berlinskom kongresu 13. jula 1878. konačno osvojena. Nekoliko nedelja potom u Beogradu je i oduševljeno proslavljena ali velika ideja ujedinjenja ostala je otvorena. Neki su slavili a neki i žalili! Kako se Berlinski kongres odigrao, kakve je posledice imao i koliko je uticao na dugoročnu srpsku budućnost za Rečeno i prećutano govore Istoričari, diplomata i akademik Slavenko Terzić i univerzitetski profesor i političar Čedomir Antić.

Urednik i voditelj emisije je Radovan Pantović.