Manastir Savina u  XVIII  veku - Pravoslavni identitet i mletačka vlast

„Kompleks manastira Savina obuhvata tri crkve. Dve manje, Crkva Uspenja Bogorodičinog i Crkva Svetog Save, smatra se, potiču iz srednjeg veka, dok je treća, Velika crkva Uspenja Bogorodičinog, podignuta u XVIII veku i ona će biti u središtu našeg interesovanja u ovoj knjizi. Izraziti značaj i uloga koju je imao manastir Savina u Boki Kotorskoj od mletačkog zauzeća Herceg-Novog do pada Republike (1687-1797) opredelio nas je za ovu temu i posvećen istraživački rad.

Cilj je bio da se stekne sveobuhvatna, sintetična slika tog složenog perioda u multikulturalnoj i multikonfesionalnoj Boki Kotorskoj. Kroz takvu celovitost trebalo je da se spozna i upotpuni kulturološko-sociološka i umetnička predstava o Savini, ali i da se ukaže na specifičnosti lokalne sredine i njenog  genius loci, značajnih za okvire u kojima manastir deluje...

Obnovljeni život manastira Savina s kraja XVII veka u celini je bio određen dešavanjima izazvanim Morejskim ratom (1684-1699). Da bismo razumeli važne momente u nastupajućim promenama i njihovo odražavanje na područje našeg istraživanja, neophodno je osvrnuti se na složenost političkih interesa koji su se tada prelamali preko Boke i Hercegovine. Pre svega, radi se o mletačkom zauzimanju Herceg-Novog 1687. godine i potiskivanju Turaka. Osvajanje ovog važnog uporišta otvara vrata Veneciji za prodor i u Hercegovinu, gde se prepliću bitni strateški interesi velikih sila.Mletačko zauzimanje većeg dela Hercegovine, a zatim primoranost da je napusti, po odredbama Karlovačkog mira, izazvaće velike migracije stanovništva iz ovih pograničnih krajeva ka Boki Kotorskoj. Te migracije i uloga pravoslavnog sveštenstva u burnim dešavanjima na tom području uticali su i na oživljavanje manatira Savina." (Iz monografije Marine Matić: „Manastir Savina u XVIII veku - Pravoslavni identitet i mletačka vlast")

Gošća ovonedeljne Riznice, Radio Beograda 2, je istoričarka umetnosti dr Marina Matić, profesor na Akademiji Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konservaciju u Beogradu, autor  obimne, bogato ilustrovane i luksuzno štampane monografije „Manastir Savina u  XVIII veku - Pravoslavni identitet i mletačka vlast ", koja je i povod našem sabranju.

Autor i voditelj: Dušanka Zeković.