Tesla u Americi

Na svetskoj izložbi u Čikagu 1893. godine dogodila se prva komercijalna upotreba Teslinih polifaznih naizmeničnih struja i prvo predstavljanje okretnog magnetnog polja koje je Tesla načinio kroz svoje čuveno jaje. U izveštajima medija tog doba zabeleženo je da su ljudi u redovima čekali da vide Teslino jaje, najpopularniji eksponat na izložbi, koju je videlo 25 miliona posetilaca.

Naučni centrar Vardenklif otkupio je 2012. godine šest i po hektara zemljišta na Long Ajlendu, udaljenom stotinak kilometara od Njujorka, gde je Tesla 1901. godine počeo da gradi čuvenu laboratiju u kojoj je osmislio i realizovao neke od svojih ideja dragocenih za čitavo čovečanstvo.

Na Long Ajlendu je Tesla izgradio i čuveni Vardenklifski toranj, eksperimentalnu bežičnu prenosnu stanicu koja je trebalo da prenosi poruke, telefonske razgovore i čak faksimilne slike na brodove u Atlantiku i preko Atlantika u domove u Engleskoj. Međutim Tesline zamisli nisu dobile potrebnu finansijsku podršku, te je projekat napušten 1906. godine, a nikada nije postao operativan. U pokušaju pokrivanja Teslinih dugova, kula je srušena i materijal je prodat 1917. godine, a vlasništvo nad nekretninama je preuzela banka 1922. godine.

Ove godine smo obeležili 80 godina od Tesline smrti. Juče, 10. jula smo obeležili 167 godina od Teslinog rođenja. Taj dan je proglašen za Dan nauke u Srbiji njemu u čast. A danas na Radio Beogradu 2 u emisiji Rečeno i prećutano govorićemo o Teslinom životu u Americi i o ulozi koju Tesla zauzima u sećanju naše i američke javnosti. Gosti emisije su književnik Vladimir Pištalo i bivši direktor muzeja Nikole Tesle Vladimir Jelenković.

Emisiju vodi i uređuje Marko Đurić.