V. A. Mocart – Figarova ženidba - Direktan prenos iz Njujorka

Opera je prvi put izvedena 1. maja 1786. godine u Burgteatru u Beču. Uspeh koji je tom prilikom ostvarila prerastao je u trijumf kasnije te godine, kada je predstavljena publici u Pragu, gradu u kome je austrijski kompozitor bio izuzetno cenjen. Svedoči o tome jedan napis u praškim novinama, objavljen ubrzo nakon njegove smrti: „Mocart je izgleda pisao za ovdašnje ljude. Njegova muzika nigde nije bolje shvaćena nego u Pragu i čak je i u seoskim sredinama omiljena." I sâm Mocart 1787. godine iz Praga piše prijatelju da se u tom gradu „ne priča ni o čemu drugom osim o Figaru i da se ne peva i ne zvižduće ništa drugo osim melodija iz Figara."

Jedno od Mocartovih najuspelijih ostvarenja i uopšte jedan od najsjajnijih dragulja u celokupnom svetskom operskom repertoaru - Figarova žendiba je opera bufo, tj. komična opera u četiri čina. Pisana je na libreto Lorenca da Pontea, baziranom na poznatom Bomaršeovom komadu, što je u to vreme predstavljalo hrabar potez dvojice umetnika. Naime, ova drama, predmet žestokih kontroverzi, bila je zabranjena na scenama širom Nemačke i Austrije zbog onoga što se smatralo da predstavlja nepoštovanje aristokratije. Da Ponte je uverio cara Jozefa II da će ublažiti uvredljive pasuse i, pod tim uslovima, dobio je „zeleno svetlo" da nastavi sa svojim libretom.

Rezultat je prerastao u duboku ljudsku tragikomediju, istovremeno urnebesnu i srceparajuću. U centru radnje je sobar Grofa Almavive - Figaro, koji želi da ozvaniči svoju ljubav sa Suzanom, grofičinom sobaricom. Njihov cilj je miran i srećan život, ali glavna prepreka u ostvarivanju tog sna je Grof, koji zapostavlja svoju lepu suprugu, groficu Rozinu, i po svaku cenu želi da osvoji Suzanu. Tu su, takođe, i finansijski problemi koje Figaro ima. Kako bi vratio dug staroj bogatoj plemkinji Marčelini, možda će morati njom i da se oženi. Ali, Figaro ne odustaje od svojih snova, i u toj borbi protiv moćnijih od sebe, on se oslanja na svoje najjače karte i (zapravo) jedino što ima - inteligenciju, lukavost i snalažljivost. To su, takođe, i glavne veštine njegove izabranice, te njih dvoje, kroz niz neočekivanih obrta, urnebesnih situacija, ali i trenutaka prave drame, uspevaju da nadmudre Almavivu, koji poražen mora da potraži oproštaj od grofice. Ovoj mešavini je dodata i živopisna sporedna glumačka ekipa, na čelu sa zaljubljenim adolescentnim pažom Kerubinom, tzv. ženskom ulogom u pantalonama

I mada su Mocart i Da Ponte u Figarovoj ženidbi iz komplikovane Bomarešove priče sačuvali tek osnovni ljubavni zaplet i smanjili broj likova na sceni, krajnji rezultat je bio daleko od šablonizovanih ostvarenja kakva su tada bila uobičajena u italijanskim operama. U ovoj duhovitoj, ali snažnoj priči o ljubavi, izdaji i praštanju, svi likovi - kolikogod međusobno različiti - govore posredstvom Mozartove muzike jezikom po kome ih nepogrešivo raspoznajemo, a sva osećanja i sve strasti doživljavamo kao krajnje istinita i iskrena. Opera je veličanstveni primer Mocartovih raskošnih i mnogostrukih talenata koji objedinjuje genijalnost komičara, neverovatnu spretnost u komponovanju složenih ansambala i veštinu oblikovanja karaktera kroz različite zvučne profile. Ipak, ideja lukavstva, intrige ili spletke u osnovi je Figarove ženidbe, a Mocart svakako nije bio nevešt kada je u pitanju pronalaženje načina da se muzikom istaknu najrazličitija psihološka stanja.

Priča je sačuvala dosta Bomaršeovog duha. Ona je životna i sasvim realna, satirični delovi su očuvani, naročito u Figarovim arijama, a nadmoć naroda nad vlastelom je više nego jasno vidljiva. Od trenutnog uspeha ostvarenog na premijeri, do danas, ova opera koju je na italijanskom jeziku pisao austrijski muzičar, po komadu francuskog pisca čija se radnja odvija u Španiji, svojom iskričavom uvertirom, briljantno izrađenim arijama, živahnim i složenim ansambl-scenama osvojila je srca svih koji su je ikada slušali.

U večerašnjem direktnom prenosu iz Metropolitena Rajan Makini tumači Figara, dok je Lusi Krou njegova izabranica Suzana. Kristijan Gerhaher je Grof Almaviva, Golda Šulc Grofica, a Izabel Leonard se pojavljuje u ulozi Kerubina. Dirigent je Danijele Rustioni.

Urednice prenosa su Gorica Pilipović i Maja Čolović Vasić.