Tajne službe

U svečanom holu Bezbednosno informativne agencije na beogradskoj Banjici dominira statua u crnom smokingu pored MG kabrioleta.

U vitrini pored nje izloženi su predmeti koji su pripadali našem najpoznatijem agentu Dušanu Popovu, kako se tvrdi, prototipu za filmski lik Džejmsa Bonda. Tu su njegov pištolj, fotoaparat, sat i čekovna knjižica.

Ovaj aranžman pothranjuje domaći mit o agentima, špijunima, tajnim službama. Na drugoj strani hola međutim dominiraju portreti čelnika službe među kojima su Slobodan Penezić Krcun, Sveta Stefanović Ćeća, Jovica Stanišić, Rade Marković... a koji opominju da „služba" nije film.

Između mita i stvarnosti su činjenice koje govore da je polovinom oktobra 1899. odlukom tadašnje skupštine osnovana prva srpska civilna tajna služba koja je po zakonu imala za cilj „održanje državnog poretka i opšte zemaljske bezbednosti". Ovaj događaj uzima se za početak istorije tajnih službi i obeležava kao dan BIA-e.

O nastanku, razvoju i današnjem položaju bezbednosnih službi u Srbiji za Rečeno i prećutano govore profesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić i profesor Radojica Lazić sa Akademije za nacionalnu bezbednost.

Autor emisije je Radovan Pantović.