Radomir Damnjanović Damnjan

Od 23. septembra 2020. do 24. januara 2021. u beogradskom Narodnom muzeju trajala je izložba „Damnjan na iskustvima Damnjana" na kojoj su predstavljena dela ovog poznatog i priznatog umetnika iz kolekcije njegovog brata Dragoslava, a koju je on poklonio našoj najstarijoj muzejskoj instituciji. Autorka izložbe, muzejska savetnica Gordana Stanišić, je zbog sveobuhvatnosti materijala, izložbu koncipirala retrospektivno a katalog monografski. Bila je to prilika da Radomir Damnjanović Damnjan poseti i izložbu i Beograd, ali zbog situacije s pandemijom taj dolazak se nije desio. Zbog toga, a u želji da upotpunimo priču o izložbi i umetniku, za danas smo izdvojili razgovor vođen 2010. godine.

Radomir Damnjanović Damnjan jedan je od najmarkantnijih i najintrigantnijih umetnika druge polovine 20. veka koji se pojavio na našoj umetničkoj sceni. Već svojim ranim radovima, asocijativnim i sintetičkim pejzažima, krajem pedesetih i početkom šezdesetih, privukao je pažnju i kritike i stručne javnosti, predstavljajući se kao autohtona umetnička ličnost, otvorena za eksperimente, što ostaje njegova karakteristika i danas. U drugoj polovini šezdesetih redukuje izraz ka znaku i simbolu, ka krugu i obojenom polju, da bi konceptualnu umetnost dočekao potpuno spreman, ali i dalje zadržavajući svoju autonomnost u odnosu na glavnu liniju. To je vreme kada otpočinje svoje eksperimente s percepcijom viđenog, kada započinje neke od mnogobrojnih varijacija „dezinformacija".

Početkom osamdesetih počinje istraživanja likovnih i idejnih vrednosti bojenih mrlja, kako kao načina razgradnje forma tako i elemenata građenja, te u toj i narednoj dekadi nastaju njegovi ikonični autoportreti i portreti, flaše, kao i slike. Pri svemu tome uvek je bio spreman za eksperiment, avanturu, izazov i provokaciju, i što je najbitnije - u svemu tome je imao uspeha.

Urednik i voditelj Znakova: Sava Ristović.