Arheologija i pseudoarheologija

Sagovornik: prof. dr Aleksandar Palavestra, Odeljenje za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Živimo u eri koja se odlikuje nezapamćenom lakoćom prenošenja informacija, ali nažalost, podjednako i dezinformacija, što uz pomanjkanje kritičkog mišljenja i racionalnog sagledavanja stvarnosti uslovljava sve veći uspon pseudonauke i sve teže razgraničenje utemeljenih od neutemeljenih shvatanja, kako u nauci tako i i društvu, kako lokalno, tako i globalno.

Stoga nije iznenađujuće da se i arheologija, kao naučna disciplina čiji je cilj da nam pruži što verniju i što pouzdaniju sliku o našoj kolektivnoj prošlosti, suočava sa velikim izazovima bujanja naučno nepotkrepljih gledišta, proizvoljnih tumačenja, „alternativnih činjenica" i drugih prepoznatljivih odlika doba koje mnogi uveliko označavaju kao „era postistine". Utoliko je potrebnije i značajnije stalno podsećanje na opšte metodološke temelje naučnih istraživanja i objektivne kriterijume njihove valjanosti, poperovsko insistiranje na proverljivosti naučnih hipoteza, kao i neraskidivo jedinstvo mnogobrojnih naučnih oblasti i disciplina koje proučavaju prirodu i čoveka, kao njen neodvojivi deo.

Razgovor je prvi put emitovan 12. januara 2020.

Muzički urednik: Ivana Đorđević
Ton-majstor: Vladimir Penđer
Autor emisije: Srđa Janković

Соларис

Autor:
Срђа Јанковић

Емисија је посвећена темама из области природних наука које обухватају како базична, тако и примењена научна истраживања, са посебним освртом на научни метод, историју и филозофију науке, као и различите аспекте односа науке и друштва. Посебна пажња се поклања појашњењу и истицању кључних појмова и концепата од суштинског значаја за разумевање путева и процеса који воде ка научном сазнању. Саговорници у емисији обухватају научнике који се баве истраживањима из различитих области, од носилаца врхунских резултата и признања до оних који се налазе на почетку свог научног трагања, али и припаднике разноврсних професија који су у прилици да понуде релевантна мишљења о одговарајућим аспектима научних подухвата и науке у целини. [ детаљније ]

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом