Riznica: Delo Svetih Kirila i Metodija

Sa profesorom Piperom razgovaramo o Ćirilu i Metodiju, ocima slovenske pismenosti, povodom besede „Delo svetih Ćirila i Metodija u svom i našem vremenu" . To svečano slovo profesor Piper je održao na Dan svetih Ćirila i Metodija i praznika slovenske pismenosti, 24. maja 2012. godine,  u Matici srpskoj.

Velikomoravski knez Rastislav 862. godine tražio je od  vizantijskog cara Mihajla III  da mu pošalje ljude koji bi Slovenima, na njima razumljivom jeziku, približili hrišćansku veru. Tome su prethodili  pokušaji germanskih sveštenika da veru  šire na latinskom jeziku. Mihajlo je  poslao Solunsku braću Konstantina i Metodija.

Prvo slovensko književno pismo bilo je  glagoljica. Izvesno je da se njegovom sastavljanju pristupilo pre primanja zahteva kneza i da je ono, kao i veći deo crkvenih knjiga na slovenskom jeziku, u tom trenutku već bilo gotovo. Za jezičku osnovu prvog slovenskog književnog jezika, koji je zapisivan glagoljicom, uzet je južnoslovenski dijalekat, kojim se govorilo u okolini Soluna u IX veku i koji su Solunska braća poznavala odmalena. On se od običnog govornog jezika Slovena razlikovao u primeni grčke leksike, sintakse i fonetike. Danas se u nauci on naziva staroslovenskim ili srarocrkvenim jezikom.

Smatra se da su krajem IX ili početkom X veka, na prostoru Bugarske,učenici Solunske braće, najverovatnije Kliment, stvorili drugo slovensko pismo ćirilicu, kojoj su to ime dali u spomen na svog učitelja i tvorca glagoljice Konstantina Filozofa koji je u monaštvu uzeo ime Ćirilo.

Urednik i autor: Sonja Malavrazić