Građani masovno prijavljuju nelegalne objekte, koliki put ih čeka do legalizacije? 

Berlin je ove sedmice bio domaćin dvodnevnih razgovora o sporazumu o miru u Ukrajini na kojima su učestvovale visoke delegacije Ukrajine i SAD, kao i lideri nekoliko država Evrope i NATO. Kancekar Merc nije krio zadovoljstvo što se Berlin, posle dužeg vremena, uvrstio među prestonice u kojima se odlučuje o globalnim pitanjima, ali i zato što je EU uspela da povrati svoje mesto za pregovaračkim stolom. Fokus je stavljen na bezbednosne garancije koje bi SAD i Evropa mogli da ponude Ukrajini u okviru budućeg mirovnog sporazuma sa Kremljom. Svako rešenje, međutim, podrazumeva neki vid angažovanja NATO, što sve postignuto u Berlinu vraća na početnu dilemu - da li će Moskva prihvatiti ponuđeni scenario. Da li je u izgledu makar primirje u Ukrajini, pitamo analitičara Aleksandra Đokića.

U današnjem Magazinu potražićemo i objašnjenje zašto smo gotovo svi gledali seriju Tvrđava a o njoj pričamo i pošto se završila. Iako je reč o Kninu i ratu koji rasplamsava nepromirljiva tumačenja i tri decenije po okončanju, serija je, kako su primetili brojni kritičari, gladaocu prišla "sa leđa", sazdana na sudbinama običnih ljudi u vreme kad se njihov svet nasilno ruši, ali bez pretenzija da rekonstruiše događaje ili da pronalazi krivce, a upoznajemo mnoge koji su se ogrešili. Počiva na ličnoj priči dramaturga Gorana Starčevića, koju je očito doneo u sebi i na sebi iz rodnog Knina. Tvrđava je „odjeknula“ i u susedstvu, pa smo na hrvatskom Telegramu mogli da pročitamo ocenu pisca i dramaturga Davora Špišića da je reč o dragocenoj seriji koja bi morala da se prikaže u celom regionu. Da li je i kako Tvrđava izbegla zamke, našem području tako svojstvenih, opštih mesta pitamo Gorana Starčevića i Davora Špišića.

Sa vama, Jelena Vidić.