Haljina od zvuka - Sitan vezak

Čuvena harmonikašica, Radojka Živković, tada Tomić, na audiciju za radio izvođača došla je kao devojčica, a već posle prvih nastupa pred mikrofonom Radio Beograda, počela su da joj stižu pisma obožavalaca...

Čuveni frulaš Sava Jeremić, prema podacima iz radijske periodike, na audiciju Radio Beograda došao je početkom marta 1940.

Imao je 30 godina, rodom je bio iz sela Poslona u srezu Ražanj i nije imao nikakvo muzičko obrazovanje. Bio je zemljodelac, sa dva razreda osnovne škole i celog života je čuvao stoku, radio na zemlji i svirao frulu. Drugovi su ga nagovorili da okuša sreću na radiju, a Vukdragoviću se toliko dopalo njegovo sviranje da ga je odmah stavio na program.

"Vrlo je teško biti pevač" - govorio je Vojislav Petrušević, čiji se trajni snimci čuvaju u Zvučnom arhivu Radio Beograda. Bio je to glas mladog čoveka, kako ga je novinar našeg ilustrovanog lista opisao, ozbiljnog izraza, sa tihom setom u očima, mekan, blag i iskren. Vojislav Petrušević je sredinom tridesetih godina prošlog veka dobio mesto sekretara u Senatu Kraljevine Jugoslavije, a proslavio se pevajući na radiju. No, popularnost mu je donela i ozbiljne probleme.....

Jedna od najpopularnijih pevačica narodnih pesama Radio Beograda između dva rata, Nata Pavlović, 1941. godine obeležavala je 30 godina umetničkog rada. U intervjuima novinari su je predstavljali kao najvedriju ženu na zemaljskom šaru. U pesmi je uživala i slušaoci su to znali da cene jer su je na turnejama dočekivali kao da je ministar. Išli su za njenim kolima govoreći: "Kad vi pevate, gospa Nato, znate – mi zagrlimo radio od uživancije!"

Dragomir Dragi Čkonjović, veliko radijsko ime naše narodne muzike između dva rata, rođen je na Čuburi, u Beogradu. Muzikalnost je nasledio od majke, mada je cela porodica lepo pevala – otac, dve sestre i dva brata. Otac je držao radnju, uspešno mu je išla trgovina, pa se nije oskudevalo. Svi su pomalo i svirali klavir i gitaru, a Dragi je kasnije nije ispuštao. S njom je proputovao pola Evrope. Po profesiji je bio bankarski činovnik, ali tim se poslom nije bavio. Bio je zaposlen u građevinskom preduzeću, ali po tome se nije proslavio nego po pesmi.

Na petom kongresu zajednice „Snaga kroz radost“ u Hamburgu 1939. godine, Jelena Vujanović, poznata radio pevačica i interpretatorka narodnih pesama, članica jugoslovenske studentske folklorne grupe Mage Magazinović, koja je na kongresu predstavljala Jugoslaviju, pevala je na hamburškom radiju neke naše poznate narodne pesme. Emisiju su prenosile i druge nemačke radio stanice. Jelenu Vujanović, pevačicu rodom iz Livna, koja je bila stalni solista Radio Beograda između dva rata, na harmonici je pratio Rafailo Blam, čija ćete sećanja na te dane moći da čujete u emisiji.

Dobrica Grozdanović, predratni solista Radio Beograda, pred radijski mikrofon stao je prvi put 1930. godine i u sećanju slušalaca ali i radijskih urednika ostao je kao najveseliji radijski pevač. Bio je poznat kao čovek koga svi vole, od Leskovca do Beograda; i na kafanskim sedeljkama i u radio-stanici - od vratara do tetka Mice kafedžike. U Zvučnom arhivu Radio Beograda sačuvano je njegovih pet pesama.

Šapčanin Bora Janjić bio je istinska predratna zvezda Radio Beograda. Od pesme je zarađivao toliko da je čitavu jednu šabačku ulicu mogao da kupi. Ali, njega bogatstvo nije zanimalo. Bio je boem i lake ruke, pa su se konobari otimali da ga poslužuju.

Stari Šapčani su ga se sećali i po fijakerima, pošto bi ih odmah uzeo tri. U jednom bi sedeo on sa svojim pajtašima, u drugom bi se vozila njegova harmonika, koju je virtuozno svirao, a na sedištu trećeg fijakera bili su šešir i štap Bore Janjića, mada taj redosled nije bio strogo utvrđen, pa bi nekad harmonika prednjačila u vožnji.

Glumac - Siniša Ubović.

Autor i urednik - Mirjana Blažić.