Budućnost poljoprivrede u uslovima zagađenja mikroplastikom

O opasnostima sveprisutnosti mikroplastike ne samo u našem okruženju, već i u nama samima, našem organizmu, govori se i piše sve više i češće zahvaljujući rastu naučnih saznanja o tom globalnom problemu. Jedva vidljivi ili okom nevidljivi komadići plastike - ne veći od pet milimetara, koji nastaju ili namenski, za izradu proizvoda ili predmeta u kozmetičkoj, tekstilnoj i drugim industrijama, ili kao rezultat razgradnje većih plastičnih predmeta - prete praktično sa svih strana, jer se već decenijama naša civilizacija ne može zamisliti bez tog materijala, čija se najveća prednost u odnosu na mnoge druge, a to je njegova izdržljivost i postojanost, pokazala i kao njegova najveća mana, posebno u uslovima i dalje narastajuće proizvodnje i primene. Iako se najveća zabrinutost iskazivala u odnosu na prisustvo mikroplastike u svetskim morima i okeanima i uticaj toga na ljudsku ishranu, pa samim tim i kao opasnost za zdravlje, najnovija istraživanja pokazuju da mikroplastike u zemljištu ima daleko više. Procenjuje se da je masa koja se svake godine taloži u zemlji dva do tri puta veća od količine koja pliva morima i okeanima. Mikro, kao i još sitnija, nanoplastika mogu da utiču na kvalitet samog zemljišta, mogu da za sebe vežu kadmijum, teške metale i druge toksične elemente, što sve utiče na kvalitet poljoprivrednih kultura i bezbednost hrane koja od njih nastaje. U borbu svetske nauke sa posledicama prisustva mikro i nano plastike uključeni su i naši stručnjaci u okviru projekta IMPTOX koji proučava uticaj tih čestica na ljudsko zdravlje pri programu Evropske unije "Horizon 2020". Naša gošća je jedna od njih prof. dr Jelena Mutić sa Katedre za analitičku hemiju Hemijskog fakulteta u Beogradu.