Lajoš Zilahi

Živeo je aktivno 83 godine, smatrajući da intelektualac treba i mora da bude angažovan u vremenu u kojem stvara. Bolele su ga patnje običnog čoveka ophrvanog mislima o ljubavi, slobodi, pravdi, o tome kako da preživi ratna razaranja, da ostane svoj, jedini i neponovljiv.

 Živeo je aktivno 83 godine, smatrajući da intelektualac treba i mora da bude angažovan u vremenu u kojem stvara. Bolele su ga patnje običnog čoveka ophrvanog mislima o ljubavi, slobodi, pravdi, o tome kako da preživi ratna razaranja, da ostane svoj, jedini i neponovljiv. 

Kako piscu polazi za rukom da nas očara, da progovori o najskrivenijim tajnama naše duše, da razotkrije ono malo svetlosti koja nas nagoni napred, da uživa u lepotama ovog sada, da tuguje za prošlim i da mirno ode sa ovog sveta srećan? Vidi li on pre drugih da je život krug u kome smo u trenutku konačnog nestajanja svi jednaki?Je li ukazivanje na emocije od kojih ne treba bežati način da nas neprimetno uplete u niti svojih romana gde prestaje granica pisac – čitalac, gde je sve jedno, prepoznatljivo, istinito? Je li to trenutak kada književnik postaje umetnik, a njegovo delo nadrasta 'danas'.

Odgovore na ova pitanja tražićemo u odlomcima iz romana Lajoša Zilahija, u njegovoj biografiji, u činjenici da nikada nije želeo da napiše ili da mu napišu predgovor za knjigu, u jednostavnosti i istovremeno složenosti njegovih razmišljanja, koja nenametljivo postaju deo čitaoca. 

Autor teksta - Aleksandra Jagodić

Glumac - Siniša Ubović

Urednik i narator - Mirjana Blažić