Putem glagola "trebati"

Zamislite da ste prvi put došli u neki grad, otvorili aplikaciju za mape na telefonu i hoćete, recimo, da pronađete mestašce gde biste popili kafu. Aplikacija vam služi kao vodič i pokazuje najkraći put do kafića koji tražite. Ali, čim ste krenuli, predlozi počinju da se menjaju – te „idite ovom ulicom”, te „još pedeset metara pa skrenite desno iza ugla”…. i od one početne tačke završili ste već ko zna gde! Posle neplanirane šetnje kroz uske i krivudave ulice konačno stižete do kafića… i tek tad vidite da ste dotle mogli doći i kraćim putem. A pratili ste sve što vam telefon kaže! E, tako se ja osećam kad hoću da upotrebim glagol trebati u rečenici.