U železničkom vagonu maršala Foša

Nemačku delegaciju predvodio je Matijas Ercberger, političar koga su nemački nacionalisti ubili kao izdajnika u atentatu 1921. Činjenicu da je bio civilno lice prilikom potpisivanja primirja, nacisti su kasnije iskoristili da poreknu da se nemačka vojska ikada predala. U Francuskoj, ponuda o mirovnim pregovorima izazvala je podeljene reakcije. Predsednik Rejmon Poenkare i general Filip Peten želeli su da iskoriste vojnu prevlast na terenu kako bi silom izbacili Nemce iz Belgije, zauzeli Nemačku i potukli neprijatelja "do nogu". Međutim, vrhovni komandant savezničkih snaga na Zapadnom frontu, maršal Ferdinand Foš i predsednik vlade Žorž Klemanso, smatrali su da  je francuska vojska isuviše iscrpljena da bi se upustala u osvajačke pohode. Osim toga, odlaganje primirja uvećavalo je rizik da se boljševička Rusija namerači na Nemačku... U savezničkoj delegaciji, pored maršala Foša, bili su i admiral Britanske ratne mornarice ser Roslin Vims i francuski general Maksim Vegon.

Umesto predloga za primirje, kojem su se Nemci nadali, maršal Foš ih je u ime savezničkih snaga dočekao s nizom neopozivih uslova. Bilo je predviđeno da potpisano primirje važi samo 36 dana, ali je ono bilo redovno obnavljano sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.

Tokom dva najveća svetska ratna sukoba, železnički vagon maršala Foša dva puta će ući u istoriju. Jednom kao simbol pobede, drugi put kao simbol poraza. 

U "Gostima iz prošlosti" - pet novembarskih dana u železničkom vagonu francuskog maršala Ferdinanda Foša.

Autor i urednik - Mirjana Blažić