Jovan Savić
Rukovodeći se idejom da je prava umetnost spoj talenta i neprekidnog rada na sebi, Jovan Savić se celog života koji je posvetio pozorištu, bavio mogućnostima unapređenja odnosa dramskog pisca, glumca i publike.
O tome i govori u svom delu "O svrsi drame" iz 1908. godine:
"Nepobitna je činjenica da pesnikovo dramsko umetničko delo ispunjava svoju svrhu tek u trenutku kada ga glumci prikazuju na pozornici, pred publikom. Za to je potrebno, pored unutrašnjeg, duhovnog pristupa, i spoljašnje, jezičko i telesno prikazivanje karaktera... Ako je već sam pesnik bio krajnje uzdržan, gotovo škrt u prikazivanju spoljašnje radnje, onda izvođači i reditelji ne treba svojim dopunama da potenciraju nego da ublažavaju spoljašnje elemente predstave."
Tog načela se držao kada je krajem XIX i početkom XX veka, duševljen Šekspirom, uspeo da reformiše teatarski izraz kroz uloge i režije u Vajmaru, Beču i Minhenu. Stvorivši tzv. "Šekspirovu pozornicu" potpuno menja dotadašnji način glume, odnos prema dramskom delu i shvatanja predstave u celini.
Večerašnju emisiju "Kod dva bela goluba" posvećujemo glumcu i reditelju, pedagogu i teoretičaru, Jovanu Joci Saviću.
Autor: Aleksandra Jagodić
Muzički urednik: Radmila Dujaković
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Коментари