"Zamak" Franca Kafke

Slikar i vajar Miloš Šobajić govori o tome zašto voli roman ''Zamak'' Franca Kafke. Čućemo kako je Miloš Šobajić otkrio ovaj roman, zašto čitalački susret sa tim delom smatra prekretnicom u svom duhovnom razvoju, i kakve veze on uočava između filmova Alfreda Hičkoka, romana ''Oblomov'' Ivana Gončarova, dela Petera Handkea i Kafkinog književnog sveta.

''Zamak'' je poslednji napisani roman Franca Kafke, a po mnogima je to i njegovo najznačajnije književno delo. Mračan i na trenutke nadrealan, roman ''Zamak'' govori o otuđenju, birokratiji, naizgled beskrajnim frustracijama ljudskih pokušaja u borbi s vlašću i beskorisnim i beznadnim traganjem za nedostižnim ciljem. Glavni junak, geometar K. pokušava da prebrodi osećaj izgubljenosti nakon nedelju dana boravka u selu. On pokušava da se izbori sa tajanstvenim zamkom, koji upravlja selom i kome niko ne može da se približi osim par službenika koji idu po selu i skupljaju podatke. Roman ''Zamak'', kao i roman ''Proces'', tematizuje osećanje beznačajnosti i nemoći pojedinca, kao i skrivenu moć vladanja nad drugima.

Miloš Šobajić je završio Likovnu akademiju U Beogradu. Živi i radi u Parizu od 1972. godine. Osnivao je 2005. Fakultet za umetnost i dizajn na Univerzitetu Megatrend u Beogradu, na kojem je bio profesor i dekan do 2014. godine. Imao je više od osamdeset samostalnih izložbi i izlagao na oko četiri stotine dvadeset grupnih izložbi po svetu. Njegova dela se nalaze u tridesetak svetskih muzeja. Dobitnik je niza nagrada u Srbiji.

Autor i voditelj emisije: Vojislav Karanović