Kojekuda

Krompir potiče iz južne Amerike, a u Evropu su ga doneli Španci pola veka nakon što je Kolumbo otkrio Novi Svet (1482). Razlog za toliko kašnjenje je taj što se krompir uzgajao u višim predelim Anda, pa potrajalo dok Španci nisu zašli u te krajeve.

Oko tačnog mesta porekla krompira dugo se vodila velika rasprava, ali je 2005. konačno utvrđeno da sve vrste koje se danas gaje potiču s juga Perua i zapadne Bolivije. Inače u Peruu ima više od 3000 raznih vrsta krompira od kojih neke uspevaju samo u toj zemlji - zbog neophodnih klimatskih uslova.

Ne zna se tačna godina kada je prvi krompir stigao u Evropu, ali to će biti svakako pre 1567. jer se te godine ovo povrće pominje u nekim dokumentima.

Prema nekim izvorima, krompir je na naš kontinent doneo nemački kralj Fridrih Veliki, uprkos snažnom otporu tadašnjih poljoprivrednih stručnjaka. Zanimljivo je da je nekadašnja Brandemburska poljoprivredna komora od uzgajanja ove biljke dugo odvraćala kralja Fridriha, uveravajući ga da će sađenje krompira (a usled pomanjkanja pšenice i raži) izazvati glad.

U početku Evropljani su krompir koristili kao hranu za stoku. U Francuskoj je dugo vladalo uverenje da krompir izaziva lepru, pa je francuski parlament zabranio da se krompir u toj zemlji čak i sadi.

Stav prema krompiru se promenio krajem 18. veka i to najviše zaslugom agronoma Antoana Augustina Parmentjea (1737-1813). Između ostalog, kaže jedna priča, Parmentje je proširio glas da je krompir zapravo rezervisan samo za bogate slojeve društva, te je čak organizovao straže koje su tobož čuvale bašte krompira. Kako je u to vreme vladala i velika glad siromašan narod se osmelio pa je počeo da krade krompir. Nakon toga je otkrio da je ovo povrće zapravo odlična hrana, ali pažnju izaziva i cvet, pa su Luj XVI i Marija Antoaneta dolazili na dvorske balove zakićeni cvetom krompira.

U Banat i Bačku, krompir donose Nemci oko 1759. godine, a u tadašnju Srbiju doneo ga je Dositej Obradović. Ima u vezi sa tim duhovita opaska koja kaže da je Dositej Srbima doneo krompir i prosvetiteljstvo i da se narodu krompir sjajno prihvatio.

Danas se krompir proizvodi najviše u Kini (72 miliona tona godišnje), zatim u Rusiji, Indiji itd. Kod nas proizvede se skoro milion tona godišnje. Krompir spada u važnu namirnicu, jer se gaji i jede širom planete. Više od krompira rasprostranjeni su jedno kukuruz, pšenica i pirinač.

Krompir je veoma hranljiv, a može da se sačuva i do šest meseci i to van frižidera. Upotrebljava se kuvan i pečen. Presan je blago otrovan, mada ga trudnice ponekad žvaću, jer sprečava mučninu od koje one inače često pate. Od krompira se pravi i čips, a određenim postupkom i votka i jedna vrsta rakije.

Sem toga krompir se koristi za dobijanje štirka, kao dodatak bojama da bi se bolje zgusnule, a služi i u domaćoj medicini. Sprečava izbijanje plika nakon opekotina. Koristi se i za otklanjanje mrlja od spanaća i masti i tragova znoja, a dobar je i za čišćenje srebrnine.

U ovoj kojekuda priči slušaćete o čuvenom ivanjičkom krompiru, a zabeležile su je Mirjana Nikić i Elizabeta Arsenović, naravno, u Ivanjici.