четвртак, 30.06.2016, 10:55 -> 22:23
štampajSrpski na srpskom
U jednoj od prošlih emisija govorili smo o pisanju naziva za versku, rasnu, antropološku, ideološko-političku, stručnu i profesionalnu pripadnost, ali ništa nismo rekli o tome šta se u pisanju dešava kada je nečija pripadnost vezana za ime nekog istorijskog događaja, određenog pokreta ili organizacije, na primer – solunac, golootočanin, španac, bolonjac, fulbrajtovac... ili ako je reč o navijačima – delije, grobari, tifozi... da li se ti nazivi pišu malim ili velikim slovom?
Primetila sam da se u poslednje vreme navodnici sve više koriste kao verbalni ili, bolje reći, nemušti znak u razgovoru. To vam je ono kad sagovornik svojim rečima daje značenje suprotno od uobičajenog, pa počne da maše rukama i u vazduhu prstima ispisuje navodnike. Samo što ti navodnici, iako ponekad izgledaju simpatično, uopšte nisu naši. Oni naši, pravopisni, drugačije izgledaju, a to malo ko poštuje, i kad piše i kad mlatara rukama...
Ako su naši navodnici prvo donji pa gornji, to znači da mi ne samo da ne umemo da pišemo, nego ne umemo ni rukama pravopisno da mlataramo! I neka mi niko ne kaže da su ti navodnici „po novom", jer se sećam kako smo ih u školi pisali - dole pa gore. Zanima me samo da li slova pisana italikom tj. kurzivom, mogu da zamene navodnike?
Dramska umetnica: Jadranka Selec
Autor i urednik: Mirjana Blažić
Коментари