Svetski putnik Milorad Rajčević, drugi deo

U Seulu gotovo svi listovi objavili su fotografije i razgovor sa Rajčevićem; u Mandžuriji gde ima mnogo Japanaca zgranuto je posmatrao kako se u javnim kupatilima i na plažama zajedno kupaju muškarci i žene; a nije odoleo iskušenju i posetio je i gejše. Krajem oktobra 1910. godine Milorad Rajčević stigao je u Peking.

Uopšte uzev, Peking na našeg svetskog putnika Milorada Rajčevića nije ostavio bogzna kakav utisak. Mnoge je crtice za objavljivanje poslao listu „Mali žurnal", ali posle toliko meseci puta, prvi put mu je duševna tuga pritisla srce, jer nigde nekog svog nije mogao naći, ni sa kim reč-dve prijateljske da izmeni. Toliko mu je bilo teško da ni za dušu ni za izgled Kineza nije imao nijednu lepu reč. 7. novembra 1910. redakciji je poslao sledeće retke: „Pišem vam ovo pismo, a dušu mi pritiskuje neizmeran bol, tuga i jad. Verujem da vam je nemoguće razumeti me, vi ne poimate kako je čoveku živeti u ovom poludivljem narodu tako daleko od svoje mile otadžbine i svega onoga što mu je na ovom svetu najmilije. Pored svega toga još dolazi i drugo zlo, ovdašnja klima, koju ja apsolutno ne mogu da podnesem, a to je slučaj sa svakim od Evropljana, dok se ne navikne..."

Milorad Rajčević je na putu oko sveta proveo više od godinu i po dana i u Beograd je stigao 8. septembra 1911. godine, računajući po starom kalendaru.

Redakcija „Malog žurnala" mu je priredila nezapamćen doček, koji je snimljen i kao film prikazivan u Modernom bioskopu braće Savić. Sutradan je svetskog putnika u audijenciju primio Kralj Petar I, s obećanjem da će biti prvi koji će se Rajčeviću u putnu knjigu upisati kad krene na put po Africi i Americi. Obe Amerike Rajčević je obišao 1913. godine, a Afriku po završetku Prvog svetskog rata.

U "Gostima iz prošlosti" - svetski putnik Milorad Rajčević (2. deo: od Seula do Beograda)

Autor i urednik: Mirjana Blažić