Zabavnik

Još u najranijoj mladosti Rosini je naučio da svira klavir, violu, trubu, hornu, obou, violončelo i čembalo, a sa 18 godina postao je kompozitor venecijanskog pozorišta „San Moze". Prvi veliki uspeh požnjeo je sa operom Tankredi 1813. godine, a poslednje delo napisao je kada mu je bilo 37 godina.

Komponovanje mu je lako išlo, iako je slovio za lenjog čoveka i hipohondra. Voleo je da komponuje ležeći u krevetu, a vekovima se prepričava kako mu je jednom na pod ispao notni papir sa ispisanom arijom. Da ne bi morao da se sagne, Rosini je napisao novu ariju. Hrana je takođe bila njegova strast, a gastronomiji je u nasleđe ostavio nekoliko jela sa svojim prezimenom. Među njima i čuveni turnedo Rosini.

Luka Mijatović nam u goste dovodi upravnika Biblioteke Matice srpske i dopisnog člana SANU, književnika Mira Vuksanovića.

Američki predsednik Abraham Linkoln ponudio je 1854. godine Indijancima da država kupi veliki deo njihove zemlje, a za uzvrat obećao je rezervat. Na tu ponudu, poglavica Sijetl uzvratio je čuvenim pismom koje se često navodi povodom 5. juna, Svetskog dana čovekove okoline.

Tako glasi urbani mit, a činjenice govore da je poglavica održao govor, najverovatnije 11. marta 1854. na skupu koji je sazvao guverner Isak Stivens, povodom kupovine indijanske zemlje.

Poglavica je govorio na svom jeziku, neko je prevodio, kasnije se u mnogo verzija taj govor prepričavao, zapisivao i prepisivao, a mi ćemo u Zabavniku slušati njegove najlepše retke.

"Sama vrba stoji nad morem, vrh sveta,

rasplela je kosu zelenu i dugu,

naliči na nimfu koja je prokleta

da postane drvo i da šumi tugu".

Ne, nije vreme za poeziju. Vreme je za priču o vrbi.

To je ono drvo što šumori kraj vode i grane svija ka zemlji, pa se čini da je tužno. Simbol je za melanholiju, žalosti i nesrećne ljubavi. Nema ploda, pa je ima u izrekama. Od vrbovog pruća nameštaj i korpe, vrbov prut za vaspitavanje u prošlosti. Venčić od vrbe na vratima - da otera svako zlo.

A sada je vreme za poeziju.

U uvodnim didaskalijama za komad „Kartoteka", veliki poljski pesnik i dramski pisac, Tadeuš Ruževič, napisao je: „Komad je realističan i savremen. Stolica prava. Svi predmeti i nameštaj su pravi. Njihove dimenzije su nešto veće od normalnih." Takva je i Ruževičeva poezija, uvek pisana naliv-perom, poduža, realistično-poetska. U Zabavniku, „Zelena ruža" Tadeuša Ruževiča, glasom glumca Milana Milosavljevića.

Pred mikrofonom su se možda začele mnoge ljubavi, ali se još nijedna nije završila brakom. Ipak, izuzeci podređuju pravila! Čućete šta je o tome u časopisu Radio Beograd, objavljenom 28. februara 1941. godine, pronašla Vesna Vučković.

Želeći da uteši Ernesta Hemingveja, koji nije bio zadovoljan filmom snimljenim prema njegovom romanu „Za kim zvono zvoni", u režiji Sema Vuda, američki reditelj Hauard Hoks rekao je piscu da postoji izreka da od dobre knjige obično nastaje loš film, a od loše knjige - dobar.

Zato - rekao je Hoks - kad sledeći put budem snimao film po nekom književnom delu, izabraću neku zaista lošu knjigu. Književni predložak za naredni Hoksov film bio je Hemingvejev roman „Imati i nemati".

Autor: Mirjana Blažić Mikić

Radio Beograd 1, 17.00