Širom zatvorenih očiju - Samo srcem se dobro vidi

Post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od izvesnih jela i alkoholnih pića. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela. Telesni post je samo neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu duhovnu borbu protiv strasti, koje se raspiruju kroz telesne želje. Pošto telo zajedno sa dušom učestvuje u grehu, treba zajedno sa njom da učestvuje u naporima ka ponovnom zadobijanju vrlina. Stvarni duhovni post podrazumeva uzdržavanje od svake pohotljivosti. Sveti Oci su oduvek isticali duhovnu stranu posta, i pisali da sam telesni post Bog ne prihvata. Čak su ga nazivali „demonskim postom", jer i demoni ne jedu, a ne teže duhovnom usavršavanju. Pa je time onaj koji samo telesno posti, a ne pristupa duhovnom podvigu, identičan demonima. Duhovna strana posta uvek uključuje pojačane molitve, i kvalitativno i kvantitativno, i borbu za opšte unapređenje svih hrišćanskih vrlina.
Stvarni post koji obuhvata i telesni i duhovni aspekat, privodi čoveka smirenju. U smirenju čovek počinje da stiče saznanje, da je spasenje moguće jedino u Bogu, kroz Njegovu veliku milost. Kod sticanja svih vrlina i kod ispunjenja svih zapovesti, Sveti Oci pridaju vrlini rasuđivanja najveću važnost. Rasuđivanje podrazumeva dar razlikovanja onoga što je korisno, od onoga što je štetno.
(Eparhija Sremska)
Život svakog pravoslavnog hrišćanina treba da bude podvižnički. Bez našeg duhovnog i telesnog truda, potpomognutog Božjom blagodaću, nemoguće se osloboditi sile greha i sjediniti sa Gospodom. Zato post u pravoslavnoj duhovnosti zauzima veoma važno mesto i bez njega nema napretka ni u jednoj hrišćanskoj vrlini. U davnoj prošlosti, pojam posta obuhvatao je potpuno uzdržavanje od bilo kakve hrane, da bi kasnije poprimio smisao uzdržavanja od jedne vrste hrane koja se naziva „mrsnom", tj. onom koja u sebi sadrži masnoće životinjskog porekla, ali, u određenim periodima i od hrane koja je spremana na biljnim masnoćama. Tako u čisto posnu hranu spadaju: hleb, povrće, voće i razni drugi plodovi. Posebnu vrstu posta predstavlja „suhojedenje", koje podrazumeva upotrebu samo nekuvane, dakle suve posne hrane.
Na post nailazimo u mnogim religijama, mada on jedino u pravoslavnom hrišćanskom predanju dobija svoj puni duhovni smisao i ne odnosi se samo na telesno uzdržanje već podrazumeva i trud duše u vrlinama. Post je postojao i u starozavetnoj Crkvi i njime se izražavalo obraćanje čoveka Bogu, njegova skrušenost i pokajanje. Postom se čovek smirava pred svojim Tvorcem. Telesni trud posta duhovno priprema dušu da molitvom zatraži pomoć od Boga. Božja zapovest o postu data je još praocu Adamu u raju. Tek kada je prekršio zapovest posta, Adam je pao u slastoljublje i gordost. Stoga je zapovest o postu sastavni deo Zakona koji je Gospod preko proroka Mojsija predao jevrejskom narodu. Postilo se u svakoj nevolji i tuzi, pri ratnoj opasnosti i stradanju, uvek kada je trebalo izmoliti Božju milost. Još nas drevni proroci uče da je Bogu ugodan samo onaj telesni post koji je praćen uzdržavanjem od svakog zlog dela, reči i misli. Mnogo je primera bogougodnog posta i u Novom Zavetu. Sam Gospod Isus Hristos posti 40 dana i noći pre početka svoje propovedi o dolasku Carstva Nebeskoga. Gospod nas uči da postimo tajno, bez licemerja, za razliku od fariseja koji su svojim javnim postom želeli da steknu ljudsku slavu.
Osnovni cilj posta jeste očišćenje duše i tela od telesnih i duševnih strasti, kao i proslavljenje Boga i njegovih svetih. Pravi post, dakle, ima dve strane, telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane tako i u uzdržavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstava i vršenju svih evanđelskih vrlina. Stoga sveti Vasilije opominje: „Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela." Post obuzdava slastoljublje i stomakougađanje. Međutim, on istovremeno oslobađa čoveka od tiranije duševnih strasti i rđavih pomisli. Njime se čisti čovekov um i uzvodi ka nebesima. Nemoguća je čista i sabrana molitva i sticanje bilo koje hrišćanske vrline bez duševnog i telesnog posta. Ipak, najvažniji cilj posta jeste da uz njegovu pomoć steknemo zajednicu sa živim Bogom. Bez duševne čistote koja se između ostalog postiže i redovnim postom ne možemo da se približimo Bogu i zadobijemo čistu molitvu, te tako postanemo zajedničari Božje blagodati.
Evo kako nas sv. Jovan Zlatousti uči šta je istinski post: „Kažeš da postiš. Uveri me u to svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš sa neprijateljem svojim, izmiri se sa njim. Vidiš li na ulici neko lepo lice, odvrati svoj pogled od njega. Dakle, ne samo da postiš stomakom, već i očima i sluhom, i rukama i nogama i svim udovima tela. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Noge neka poste tako što neći hoditi putevima greha. Oči neka poste tako što strasno neće posmatrati lepa lica niti u zavisti gledati na dobra drugih ljudi. Kažeš da ne jedeš meso. Ali, čuvaj se da ne gutaš pohotljivo očima ono što vidiš oko sebe. Posti i sluhom svojim ne slušajući ogovaranja i spletke. Ustima i jezikom svojim posti i uzdržavaj se od ružnih reči i šala. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje."

Braćo hrišćani redovno držimo sveti post. On će nam doneti mnogo dobra i privući će Božji blagoslov na naše domove i porodice. Bog će teško uslišiti naše molitve ukoliko ih ne potpomognemo svojim vlastitim trudom u postu, molitvi i svetim vrlinama. Ne zaboravimo, Gospodu nije potreban naš post i gladovanje, već nama samima kako bi naša srca omekšala, skrušila se i smirila pred Bogom i postala sposobna da prime Božju blagodat i pomoć. Postom izražavamo i svoju ljubav i veru u Gospoda, jer samo onoj koji poštuje sve Gospodnje zapovesti ima istinsku ljubav prema svome Tvorcu. A, zapovest o postu jedna je od najvažnijih Gospodnjih zapovesti. Ne obraćajmo pažnju na one koji dokono govore da „greh ne ulazi na usta". Greh nepoštovanja posta ne leži u samoj hrani koju sa blagodarnošću uzimamo, već i u drskom gaženju zapovesti Gospodnje o postu i crkvenih pravila koja su po nadahnuću Svetog Duha propisali bogonosni oci, svetitelji Crkve Hristove, i ostavili ih nama kao večni amanet i nezabludivi put duhovnog usavršavanja .
(Bratija manastira Visoki Dečani)
Pretpostavljam da ćete i u ovoj noći zdušno sarađivati.
Okupićemo se oko niza značajnih tema.
Da li ste znali kao se sve zvao mart, ukoliko ne znate došapnuću Vam: MARTA, SUHI, BREZENH, LETNIK, VETRENI, OŽUJAK, LAŠAK, DERIKOŽA. O martu nam je ostala narodna poslovica: "Bolje da te zmija upecne, nego martovsko sunce ogreje." Astronomi o ovome ne razmišljaju. Oni znaju da 21. marta stiže proleće.

Vesna je boginja proleća u staroj slovenskoj religiji.
Reč vesna na ruskom jeziku znači proleće i mladost. U srpskom jeziku se često upotrebljava izraz vesnik proleća.

Razgovaraćemo i o: Milostivosti, Blagosti i Praštanju, Srcu, Suncu, Mesecu, Skromnosti, Samoljublju, Slavoljublju.
„Ako vam "ne ide", ako vam se ne ostvaruje očekivano, ako se ne osećate baš najbolje u sopstvenoj koži, ako pružate manje nego što biste mogli i postižete manje nego što zaslužujete, ako ne možete da rešite razne sudbinske čvorove - POJAČAJTE MOLITVU!
I, videćete rezultate, veoma brzo. U rasponu od brze pomoći do pravog pravcatog čuda: od rešenja do spasenja.
Jednostavan savet, dobijen sa ruske strane (a ovde samo posrbljen i prenesen).
Leči i pomaže, razrešava i isceljuje."
(Dragoslav Bokan)

Ne znam da li Vam se dogodilo da dosanjate san koji ste snivali.
Ukoliko jeste, onda veoma dobro znate šta Vam se dogodilo.

Sanjajte! UZ BEOGRAD 202!

„Samo srcem se dobro vidi!" (Egziperi)

Slušajte nas na FM 104,0 Megaherca i preko Interneta.

Link za slušanje našeg Radija: http://tinyurl.com/Beograd202
Pronađite nas i na Tviteru: https://twitter.com/beograd202

Kontakt:
++381 11 3249 202
SMS: 064 0202 200
Mejl: program202@gmail.com

Izbor muzike i produkcija: NENA OGNjENOVIĆ TRKULjA.

Autor, domaćin i voditelj: Luka Mijatović .

„Čovek mora da ume da vidi svet."